Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 14. МАЈА /СРНА/ - На суђењу генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин против српских цивила у Калиновику 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Млађенка Јововић рекла је да је током гранатирања 3. јуна 1995. задобила више повреда, које су саниране у фочанској болници.

Јововићева, чије је дјевојачко презиме Тепавчевић, у Суду БиХ данас је испричала да је те суботе, 3. јуна, са Јеленом Бозало, Душанком Нишић, Давором Марковићем, Игором Козомаром и Станиславом Копривицом из села Јажићи кренула у школу у Калиновику.

"Ми смо били ученици осмог разреда и пошли смо у школу како бисмо надокнадили часове јер се настава због гранатирања одвијала у прекидима. Јутро је било мирно, а када смо стигли близу школе, из правца Бјелимића и Љуте чули смо испаљење и звиждук гранате која је пала поред локала "Ламбада". Ми смо се сакрили у подрум оближње зграде", испричала је Јововићева.

Она је навела да, након што су гранате утихнуле, по доласку у школу у учионици затекли остале ученике и наставника Драгана Мандића који им је, због поновног гранатирања, рекао га сиђу у ходник у приземљу.

Према њеним ријечима, ту су били око један час, а када се смирило, у групама су пуштани да иду кући. Неколико њих је, како је рекла Јововићева, дошло до раскршћа у центру када се чуло друго испаљење, након чега је једна група утрчала у зграду, док су Јелена, Душанка, Давор, Станислава, Игор и она "потрчали право на гранату".

"У једном моменту чула сам јак удар, осјетила прашину, дим. Била сам шокирана, лежала сам на тлу у чудном, фетус положају. Када сам устала, осјетила сам бол у нози. Кренула сам улицом према излазу из Калиновика и видјела Давора и Игора који су ми нешто руком показивала. Отишли су у Дом здравља, а ја нисам могла да их стигнем због јаког бола у нози", испричала је Јововићева.

Настављајући свједочење, рекла је да ју је њена наставница Босиљка Сладоје одвела у подрум неке зграде одакле је, након извјесног времена, комбијем одвезена у Дом здравља. Тада, каже, није знала да је у комбију била њена најбоља другарица Станислава Копривица, која је смртно страдала.

"У Дому здравља већ су били Душанка, Давор, Игор и Јелена. Били су уплашени и узнемирени. Душанка је највише крварила и она је санитетским возилом одвезена у болницу у Фочи. Давору је била замотана глава и држао се за стомак, а Јелени је, као и мени, коса била сагорјела. Мени су констатоване повреде руке, леђа, те лијеве поткољенице и наткољенице. Сви смо послати у Фочу", рекла је Јововићева.

Она је додала да је у фочанској болници провела десетак дана на хирургији, након чега је пребачена на дјечије одјељење. Посјећивала је повријеђене другове, а све су посјећивали родитељи и становници Калиновика који су због гранатирања напустили своје куће и прешли у Фочу.

"У Фочи сам сазнала за Станиславу, о којој ништа нисам знала. Осјећала сам се веома лоше када ми је мајка рекла да је смртно страдала. То ми је била најбоља другарица и била је најбоља ученица у школи. Моји родитељи су били кућни пријатељи са њеном мајком", рекла је Јововићева.

Одговарајући на питање Дрековићевог браниоца Кадрије Колића, она је рекла да се не сјећа да је гранатирано село Дражићи, нити да је туда пролазила војска, која је, према њеним ријечима, била на линијама и у касарнама.

Јововићева је рекла и да није срела војску на путу до школе прије него је рањена.

Она је навела да на путу поред хотела "Лелија" није видјела униформисане српске војнике и полицајце, иако се Станица јавне безбједности налазила на мање од 100 метара од школе, те да у школи никад нико није био осим ученика.

Дрековића оптужница терети да је у својству некадашњег команданта Четвртог корпуса такозване Армије РБиХ, поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц, да изврше неселективно гранатирирање Калиновика, насељеног становништвом српске националности.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено једно дијете од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих лица, те разарено више објеката.

Суђење се наставља 11. јуна.

http://89.111.245.19/novosti/691619/svjedocenje-o-posljedicama-granatiranja-kalinovika.htm