Институт за истраживање српских страдања у XX веку

09.05.2019 12:18 | Срна | Глас Српске

Београд - Патолог из Београда Зоран Станковић рекао је Срни да првостепена пресуда Суда БиХ од 10 година Елфети Весели за убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника није адекватна, с обзиром на то да је убијен на монструозан и суров начин и да је у задњим тренуцима живота претприо веома тешке патње и бол.

Станковић, који је радио обдукцију тијела дјечака Слободана и свједочио пред Судом БиХ у процесу против Веселијеве, бивше припаднице такозване Армије БиХ, рекао је да се нада да ће тужилац у другостепеном поступку тражити повећање казне против ње, али и кажњавање њеног старјешине Сакиба Халиловића, који је првостепеном пресудом ослобођен. Говорећи о дјечаковим повредама, Станковић је рекао да је тијело Слободана било ексхумирано послије више мјесеци и да су на њему биле одмакле трулежне промјене.

Он је навео да је током прегледа констатовано да је дјечаку из непосредне близине у главу био испаљен пројектил из ручног ватреног оружја.

“То значи да му је прислоњена цев ручног ватреног оружја, највероватније, пиштоља у главу и да је задобио ту повреду”, навео је он.

Станковић је навео да је дјечак имао и једну сјекотину на ткиву поглавине /космати дио главе/, да му је недостајало ухо, као и да му је стомак био распорен у облику крста.

“Ова посекотина на врату о којој се прича, није могла да се види због насталих трулежних промена. Када је тијело ексхумирано из масовне гробнице са телима још три, четири или пет бораца и када је донесено на обдукцију, неке ткивне структуре на предњој страни врата више нису постојале”, каже Станковић.

Према његовим ријечима, приликом изношења тијела из вреће, глава се одвојила од доњег дијела тијела, што на директан или индиректан начин значи да је на врату или око њега постојала нека сјекотина, али је патолизи нису видјели јер нису постојале мекоткивне структуре.

“Према томе, у сарадњи са свједоцима, Суд БиХ је могао да наведе и ту чињеницу, а зашто није, то је сад нешто друго”, рекао је Станковић.

Станковић је подсјетио да је на суђењу у Сарајеву рекао да је дјечак Стојановић умро насилном смрћу, да је смрт убилачког поријекла и да је остварена на један суров, безосјећајан начин од Веселијеве и других припадника такозване Армије БиХ око ње.

Он је рекао да сама смрт дјетета буди тежак осјећај за све који знају шта је дијете и оне који су одгајали дјецу, као и да је послије обдукције имао веома често контакте са члановима Слободанове породице, мајком и оцем, и знао за њихову тугу и бол за њиховим дјететом.

“Истовремено, с једне стране, могу да кажем да сам задовољан што су кривци кажњени, а, са друге, осећам тугу и бол за једним животом који је после толико година могао да буде крунисан и сопственом породицом и децом. У сваком случају, нисам задовољан висином казне”, каже Станковић и истиче да се нада да ће тужилац поднијети захтјев за повећање казне.

Он је рекао да се нада да ће Веселијева, која је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ убила дјечака, као и Халиловић, њен надлежни старјешина, добити заслужену казну у другостепеном поступку.

Станковић је оцијенио да је ово једна од ријетких пресуда над убијеним Србима у БиХ, али је ослобођен надређени, који би, према командној одговорности, принципу који је примјењиван приликом пресуда у Хагу, морао да буде санкционисан висином казне која би се мјерила годинама.

Он је истакао да је Суд БиХ овом пресудом, као и ослобађајућом изреченом у предмету муслиманском ратном команданту у Сребреници Насеру Орићу, сам себе дезавуише.

“Људи који су доносили овакве пресуде сигурно убудуће неће имати миран сан, с обзиром на то да осјећај гриже савести почне да функционише”, рекао је Станковић.

Суд БиХ изрекао је јуче првостепену пресуду којом је Елфета Весели осуђена на 10 година затвора за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника.

Сакиб Халиловић ослобођен је оптужби да је посматрао убиство дјечака и пропустио да, као командант Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ, казни Веселијеву која је била припадник овог вода.

Тужилаштво БиХ теретило је Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, такозване Армије БиХ у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село на подручју Каменице.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила дјечака тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Сакиб Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да она буде кажњена.


http://www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Stankovic-Neadekvatna-zatvorska-kazna-za-surovo-ubistvo-djecaka/283898.html