Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Међународна научна конференција о теми "Сребреница, стварност и манипулације" почела је у Бањалуци гдје ће данас и сутра окупити еминентне стручњаке из Русије, САД, Њемачке, Израела, Италије, региона и БиХ с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

Скупу, који се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, присуствује и предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, као и представници Републичког центра за истраживање рата и организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рада.

Након конференције планирано је штампање зборника радова од 800 страница који ће обухватити 48 реферата 52 аутора.

Предсједник Организационог одбора конференције Милован Милутиновић, који је и предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске /ВРС/, рекао је раније да ће током скупа посебна пажња бити посвећена догађајима у Сребреници из 1995. године.

Организатори скупа су Организација страјешина ВРС, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку.

Додик: Нова слика истине о Сребреници

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Бањалуци да скупови попут међународне научне конференције о теми "Сребреница, стварност и манипулације" дају нову слику о истини о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

"Немогуће да је истина о дешавањима у Сребреници концентрисана само на седам дана како су то креирали представници међународне заједнице. Истина подразумијева читав период рата, а и неке раније историјске процесе", рекао је Додик новинарима.

Он је истакао да је очигледно да Сребреница није била тема све до доласка бившег високог представника Педија Ешдауна у БиХ.

"Одједном су се сјетили да од тога направе мит, а Бошњаци га нису имали, па покушавају да га изграде од Сребренице. То је лажни мит, он не постоји, већ ужасно тешко страдање које показује сву голготу и окрутност рата", истакао је Додик.

Он је рекао да осуђује сваку врсту злочина, али и нагласио да су и неки људи који нису били одговорни осуђени за дешавања у Сребреници пред међународним и другим судовима.

"То су прије свега били Срби, а злочинци попут Насера Орића и осталих нису у домашају судске правде... Зато овде не можемо причати ни о правди ни помирењу", рекао је Додик.

Он је навео да је и на овом плану важно имати историјску верификацију и интерпретацију чињеница, иако се приче о Сребреници у свијету покушавају сачувати доношењем закона о забрани негирања онога о чему се говори.

"Ова конференција, која се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године, управо то треба да разјасни", рекао је Додик.



Цвијановић: До објективне слике о Сребреници - Сва дешавања сагледати у цјелини

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је потребно да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, од 1992. до 1995, посматрају у цјелини, јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године.

"Важно је да свакој теми приступимо и слободно и озбиљно, а посебно оним темама које су произвеле многе процесе или дуготрајне посљедице", рекла је Цвијановићева обраћајући се на Међународној научној конференцији о теми "Сребреница, стварност и манипулације", која се данас и сутра одржава у Бањалуци, а окупила је еминентне стручњаке из Русије, САД, Њемачке, Израела, Италије, региона и БиХ.

Предсједник Републике је додала да су у посљедње 24 године, о Сребреници и догађајима из јула 1995, писали и говорили многи.

"Ако на интернет претраживачу укуцамо ријеч 'Сребреница', прво што ће нам понудити јесу текстови и чланци о страдању Бошњака, о судским процесима и пресудама за злочине над Бошњацима, као и фотографије Меморијалног центра у Поточарима. Та су страдања била тешка, а сваки злочин заслужује осуду, као што и свака жртва заслужује поштовање", рекла је Цвијановићева.

Нажалост, истакла је она, у случају Сребренице постоје признате и непризнате, препознате и непрепознате жртве, па би тако неки необавијештени истраживач могао закључити да је прије 11. јула 1995. године на том подручју владао мир и да прије тог дана није испаљен нити један једини метак.

"Није довољно то што се у Републици Српској зна да је таква интерпретација непотпуна, нетачна, злонамјерна и плански конструисана, уколико се не будемо борили да истина изађе ван наших граница. Због тога је важан сваки догађај, па тако и ова конференција, да окупљамо интелектуалце и тражимо саговорнике који су заинтересовани да чују шта се на простору Сребренице, дешавало у периоду од 1992. до 1995. године", нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да није циљ ни ове конференције, ни било које друге расправе о Сребреници, да се поричу злочини које су починили поједини припадници српског народа, али истовремено нико не треба очекивати да се може толерисати злонамјерна конструкција чији је циљ да се геноцидном прогласи Република Српска или народ који је у прошлости неколико пута био суочен са стварним покушајима истребљења.

"Оно што је потребно јесте да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, од 1992. до 1995, посматрају у цјелини, јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године", поручила је предсјендик Републике.

То значи, појаснила је она, да се морају узимати у обзир и ратни злочини над Србима у Кравици, Скеланима, Залазју и другим мјестима у околини Сребренице, које су починили припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ, под командом Насера Орића.

"Мора се узети у обзир и улога међународних актера у Сребреници, почевши од чињенице да је тај град 1993. године проглашен за демилитаризовану зону, у којој је био стациониран холандски батаљон УНПРОФОР-а са задатком да разоружају муслиманске јединице, али то, нису никада урадили.

Напротив, омогућили су им да се унутар демилитаризоване зоне консолидују, да нападају околна српска села, да врше монструозне злочине над српским становништвом, а да се потом безбједно враћају у зону унутар које, формално, нису смјели ни да постоје као оружана формација", подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да се свакао не могу занемарити ни свједочења појединих сребреничких Бошњака, попут Ибрана Мустафића и Хакије Мехољића, који тврде да је Алија Изетбеговић за вријеме ратних сукоба неколико пута говорио о плану да се Сребреница и тамошњи Бошњаци жртвују, како би НАТО добио легитимитет за војну интервенцију на Републику Српску.

"Интересантно је и то што се теза 'спречавање нове Сребренице' често користила као изговор за интервенције западних сила, не само на Републику Српску и Савезну Републику Југославију, већ и на земље попут Ирака и Либије. Сребреница је, дакле, послужила као бјанко оправдање за војне интервенције широм свијета, и кориштена је с намјером да се на ову причу стави тачка и да се свака рационална дебата о догађајима у Сребреници унапријед прогласи за релативизацију злочина, вријеђање жртава, негирање геноцида и слично", нагласила је предсједник Српске.

Она је оцијенила да из ове дискусије свакако не треба изоставити ни контекст међународног или судовања на нивоу БиХ кад су у питању ратни злочини.

"С циљем утврђивања истине о ратним дешавањима у Сребреници и њеној широј околини, Влада Републике Српске је основала Међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године", навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је основни задатак ове комисије, која је састављена од стручњака из неколико држава, да утврди пуну истину, узимајући у обзир све расположиве доказе и релевантне чињенице о дешавањима на овом подручју током цијелог рата.

"Реакције на формирање ове комисије у Сарајеву, али и дијелу међународне заједнице биле су такве, да се могло закључити да многима није у интересу да се дође до истине о Сребреници, нити да се о тој теми дискутује на основу расположивих чињеница, говорећи чак и да то представља корак уназад у процесу помирења у БиХ", рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је то неразуман став, јер би свако нормалан помислио да би управо утврђивање истине највише допринијело процесу помирења, али и правично суђење свим починиоцима ратних злочина, без обзира на националност или униформу коју су носили.

"За злочине у Сребреници почињене над Бошњацима, многи су осуђени на вишегодишње затворске казне док за злочине над српским жртвама у сребреничкој регији још нико није осуђен, тако да породице жртава ни 24 године након завршетка рата нису добиле правду ни пред међународним, нити пред домаћим судовима.

Одговорности је ослобођен чак и командант 28. дивизије Насер Орић, за којег постоје докази да је крив, не само по командној одговорности по којој је суђено српским командантима, већ и по личној улози у ратним злочинима над српским цивилима", нагласила је предсједник Српске.

Цвијановићева каже да због тога жели истаћи да оно што представља стварни корак уназад у процесу помирења, није рад комисије, утврђивање истине, нити конференција попут ове, већ чињеница да судови за ратне злочине не третирају једнако све жртве, нити све злочинце.

"Иако обесхрабрујуће, то нас мора мотивисати да још снажније свједочимо, говоримо и пишемо, те на тај начин промовишемо истину о рату и страдању свих, како политички мотивисане судске пресуде сутра не би представљале основ за дјеловање против Републике Српске, које је ионако, и до сада било острашћено", нагласила је Цвијановићева.

Са овом поруком, она је поздравила све учеснике конференције и захвалила свим учесницима и организаторима ове конференције, пожељевши им успјешан рад.



Живановић: Догађаји плод манипулације и пропаганде

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић истакао је да је неспорно да су протекли догађаји на југословенском простору плод манипулација и проганде што захтјева реално научно утврђивање истине о наводном геноциду који су починили Срби у Сребреници.

"Не смију бити прихваћена прагматична мишљења судија у Хагу за почињене злочине и одговорност Срба, јер су далеко од истине", рекао је Живановић на међународној научној конференцији "Сребреница, стварност и манипулације", која се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

Он је подсјетио да је над Србима у Другом свјетском рату почињен геноцид на простору тадашње Независне Државе Хрватске.

Академик Владимир Лукић нагласио је да се они, који су починили геноцид над Србима, данас желе представити као цивилизовани народи, што је недопустиво.

"Чињенице показују да су потомци оних који су починили геноцид, починили злочине у Подрињу од 1992. до 1995. године, што је наишло на опште ћутање међународне заједнице", рекао је Лукић.

Предсједник Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић каже да је у сребреничком крају од 93 српска насеља уништено 81, а да је од 9.390 мјештана, након похода муслиманских снага, остало 860.

"Муслимани су у овом крају уништили Србе, а подаци и чињенице говоре о томе. Српска је војска витешка и величанствена и никада није починила геноцид, нити се светила било коме", оцијенио је Иванишевић.

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић рекао је да су радикални ставови некадашњег лидера муслимана Алије Изетбеговића довели до ратних сукоба у БиХ.

"Неспорно је да је Исламска декларација, коју је написао Изетбеговић, програм вјерске обнове и изградње исламске државе. Она је нарадикалнији покушај дефинисања националног интереса, а улога Изетбеговића у разбијању Југославије, довођењу муџахедина, системско убијање Срба и Хрвата и терористичке акције је огромна, што је Запда прећутао", каже Галијашевић.

Генерал-мајор Војске Републике Српске Петар Шкрбић рекао је да српска страна није планирала злочин у Сребреници, а једина је одговарала.

"Сребреница није била демилитаризована већ је послужила да се страни у скубу додају И НАTО снаге", каже Шкрбић.


Благојевић: Братуначка бригада није починила злочине

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА /СРНА/ - Ратни командант Братуначке бригаде Војске Републике Српске Видоје Благојевић рекао је да његова бригада није починила злочин у Сребреници, али да је, без обзира на ову чињеницу, осуђен у Хашком трибуналу.

"Моја бригада и сви моји борци прошли су кроз Сребреницу поносно, чиста образа и не могу се довести у везу ни са једним кривичним дјелом, а камоли злочином. Нема оптужнице против мојих војника и на то сам изузетно поносан", рекао је Благојевић на међународној научној конференцији "Сребреница, стварност и манипулације", чији је циљ утврђивање истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

Доктор политичких наука из Лондона Џорџ Самуели у реферату који је написао каже да су у Сребреници почињени злочини, али да се то не може сматрати геноцидом.

"У том контексту потврђује се да су муслиманске снаге непрекидно изазивале српске, што је узроковало операцију усмјерену ка заустављању злочина у Подрињу над српским народом", рекао је Самуели.

Академик из Москве Јелена Гускова у свом реферату наводи да се уз заједнички рад Русије и Срба са обје стране ријеке Дрине може спријечити стварање комплекса кривице, а ревизијом извјештаја о Сребреници спријечити негативан утицај на младе нараштаје.

"Штета која је почињена Србима подршком формирању Хашког суда и извјештајима на која нико није реаговао је, нажалост, дугорочна и тешко поправљива", рекла је Гускова.


Пољгујева: Оптужбе за геноцид супротне стварним дешавањима

13.04.2019 11:37 | Срна | Глас Српске

Бањалука - Екатерина Јурјева Пољгујева, новинар часописа “Совјетска Русија” из Москве, рекла је данас да су оптужбе против Срба за геноцид супротне стварним дешавањима у Сребреници, те да је у томе свему неспорна негативна улога међународног фактора.

“Заузимање Сребренице 1995. године од стране Војске Републике Српске и каснија дешавања нису екстраординарни догађај. Нису геноцид који су над муслиманима починили Срби, већ једна епизода грађанског рата”, оцијенила је Пољгујева у Бањалуци на међународној научној конференцији о теми “Сребреница, стварност и манипулације”, која се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и око ње од 1992. до 1995. године. Она је навела да је дјеловање Војске Републике Српске имало карактер одговора и да је било условљено неопходношћу да се заштити српско становништво тог подручја.

“Нема ниједне чињенице која би потврдила да су генерал Ратко Младић или други високи команданти наређивали да се униште муслимани у Сребреници. Реални ратни злочини који су тада извршени против муслимана били су неорганизовани ексцеси. Они подлијежу кажњавању, али не могу да се тумаче као геноцид”, рекла је Пољгујева и додала да је истина о Сребреници важна и ради будућности Срба и Републике Српске.

У реферату бившег амбасадора Савезне Републике Југославије у УН Владислава Јовановића се истиче да је оснивање Хашког трибунала било у интересу САД и њихових савезника да остваре одмазду над Србима и трајно их представе као негативце са геноцидним поривима.

“То су захтевали геополитички и други интереси САД, који су били испред правичности. Показало се да је помирење три страна у окрутном грађанском рату у БиХ било у другом плану, иако је било наведено као главни циљ”, наводи Јовановић.

Он пише да је мандат Хашког трибунала, блиског САД и НАТО, био да кажњава и проскрибује, а не да заиста мири, те да је српска страна у рату у БиХ унапријед одређена као далеко највећи кривац.

“Хашке пресуде и оптужнице следиле су проценат кривице у рату, утврђене од ЦИА - 70 одсто Срби, 20 Хрвати и 10 одсто Бошњаци. То се односило и на висину казни и тежину оптужница. Овај трибунал није допринео помирењу и историја међународног кривичног правосуђа према њему неће бити благонаклона”, пише Јовановић.

Пуковник Марко Тривић, који је био један од команданата у Дринском корпусу, рекао је на конференцији да је операција Војске Републике Српске “Криваја 95” на заузимању Сребренице изнуђена.

Он је додао да је мјешовита колона /28. дивизије такозване Армије БиХ и војно способних мушкараца/ представљала легитимни војни циљ и да борбена дејства српских снага против те колоне за вријеме њиховог пробоја према Тузли нису представљала ратни злочин.

У реферату новинара, истраживача и публицисте из Швајцарске Александра Дорина се истиче да су манипулације злочинима Срба у Сребреници производ оркестрираног дјеловања многих кругова да би се српски народ окарактерисао геноцидним и прогласио јединим кривцем за рат и страдања у БиХ.

Он напомиње да је циљ био и да се политичко-војни врх Срба ратни злочин и геноцид.

“Судовима у Сарајеву и Хагу очигледно није стало до истине, да докази за такве злочине изађу на видјело и да се сходно утврђеним чињеницама предузме одговарајућа одговорност. То је не само невиђени скандал на међународном нивоу већ и истовремено трагичан примјер расизма према српским жртвама и цијелом српском народу”, наводи Дорин.

Скуп се одржава у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске, а организатори су Организација страјешина Војске Републике Српске, Независни универзитет Бањалука и Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку.

Бранкo Лукић: У Сребреници је било злочина, ал не и геноцид

12.04.2019 21:50 | Срна | Глас Српске

Бањалука - Адвокат Бранко Лукић истакао је на Међународној научној конференцији “Сребреница, стварност и манипулације” да су се у Сребреници у протеклом рату догодили злочини, али не и геноцид.

“Када се саберу сви губици од Шушњара и Каменице преко Церске и Црног врха, па до Баљковице и све околности које су се дешавале током пробоја из окружења у дужини од око сто километара, можемо закључити да је 28. дивизија такозване Армије БиХ имала најмање 6.000 погинулих. Ови губици ни на који начин не могу се повезати са стрељањима заробљених”, рекао је Лукић.

Он је на скупу у Бањалуци, који се одржава с циљем утврђивања истине о ратним догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године, навео да укупни губици бошњачке стране износе 8.000, као и да је јасно да није могло бити више од 2.000 стрељаних, што свакако јесте злочин, али не испуњава елементе геноцида.

Академик Борис Кривокапић рекао је да је у Сребреници 1995. године извршен низ тешких злочина, али да су то били ратни злочини и злочини против човјечности.

“У оквирима које дефинише међународно право нема никаквог основа да се сматра да је тамо почињен геноцид”, каже Кривокапић.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић рекао је да се након рата у БиХ свјесно манипулисало бројем жртава.

“Према расположивим подацима, процјена је да је током рата у БиХ погинуло, убијено, нестало или умрло због ратних посљедица приближно 2,4 одсто укупног становништва БиХ пописаног 1991. године”, навео је Пашалић, који је демограф.

Он истиче да је највећа негативна стопа миграционог салда забиљежена у БиХ у периоду од 1992. до 1995. године са укупним губитком од милион људи и додао да је половина тог губитка надокнађена између 1995. до 2000. године.

Професор руског Универзитета ТИСБИ у Казању Александар Мезјаев оцијенио је да је главни циљ Хашког трибунала био да увјери свјетску заједницу да је српски народ одговоран за геноцид.

“Овај задатак није испуњен, јер објективан преглед свих материјала Хашког трибунала показује да је он незаконит, зависан, пристрасан и институција која није имала право да спроводи суђења”, додао је Мезјаев.

Према његовим ријечима, све оптужбе против највишег политичког и војног руководства Срба на цијелој територији бивше Југославије засноване су на лажним доказима и не могу се користити као основа за непристрасну осуду.

(Срна, Глас Српске)