Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Орашје arrow Поповић: Ракијица ме тјерао да сам себи вадим зубе
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Поповић: Ракијица ме тјерао да сам себи вадим зубе Штампај Пошаљи
Четвртак, 28 март 2019
САРАЈЕВО, 27. МАРТА /СРНА/ - На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Петар Поповић рекао је данас да га је током заробљеништва у логору у Доњој Махали највише мучио Мато Живковић звани Ракијица који га је тјерао да зарђалим ножем сам себи вади зубе и бренером му пржио руке.

"Ја то нисам могао да урадим, а он ми је онда зарђалим комбиниркама извадио пет златних навлака. Морао сам са Јелићем, који је са мном заробљен, да се држим за руке, а онда би пуштали струју. Уши су ми бушене хефталицом, а Ракијица ми је бренером пржио руке. Та мучења су трајала док њима не досади", рекао је Поповић.

Поповић је испричао да је као припадник Лаке челиначке пјешадијске бригаде, са Миленком Јелићем, Ранком Антонићем и Грујом Ђајићем заробљен 12. децембра 1992. године након пада Вучиловаца, те да је затворен у школу у Доњој Махали гдје је било много затвореника, међу којима су биле жене и старци.

"Нас четворица смо краће вријеме били затворени у мањој просторији у којој су нас тукли, а онда смо пребачени у већу гдје је било око 50 Срба и девет Бошњака. Одмах су почели да нас туку. Ударали су нас војни полицајци које сам знао по надимцима Мате Ракијица, Пера Коњ, Елвира, Дама", посвједочио је Поповић.

Он каже да ни његови другови, са којим је заробљен, нису боље прошли. Грујо Ђајић је, између осталог, сломио ногу када га је Дама свукао са кревета, док су Ранку Антонићу гасили цигарете на тетоважи ЈНА на руци.

Свједок је рекао да је видио Ђуру Матузовића како испред логора у Доњој Махали шамара затвореника Жарка, чијег презимена се не сјећа, а који је касније преминуо.

Он је додао да је од половине јануара до 9. априла 1993. године у основној школи у Доњој Махали, која је била логор за Србе, Матузовића видио три пута у униформи на којој је писало ХВО, те да је једном приликом ударио Жарку 20-30 шамара.

Свједок је навео да су му за Ђуру рекли Перо поштар и заробљени Срби из Орашја који су се међусобно познавали.

Поповић је рекао да је са два младића из Борова Села 9. априла 1993. одведен у Осијек, те да је размијењен 3. маја. Касније је чуо да су младићи са којима је доведен поново враћени у логор.

Бранилац оптуженог Ђуре Матузовића, адвокат Владо Адамовић рекао је током унакрсног испитивања да овај свједок мијеша ликове и имена.

Адамовић је подсјетио Поповића да у исказу Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ 2015. године никада није поменуо Ђуру Матузовића, него Ђуру Матузића или Мутузовића. Бранилац је додао да је на фотографијама, које су предочене свједоку, он препознао само Мату Ракијицу и Даму.

Осим тога, Адамовић је рекао да је свједок раније изјавио да му је извјесни Злаја бренером пржио руке и да му је он дао нож да извади зубе.

Поповић је на то рекао да имена заборавља, али батине никада.

Адам Филиповић, бранилац Мате Живковића званог Ракијица, рекао је да ће одбрана доказати да његов клијент нема тетоважу на лијевој руци, као што је Поповић изјавио Сипи.

Свједок Тужилаштва БиХ Младен Кршић испричао је да је као осамнаестогодишњак затворен у школу у Доњој Махали гдје су га дочекали полицајци са надимцима Пера Коњ, Мато Ракијица, Кеми, Соре, како су се између себе звали.

Кршић је потврдио да је током заробљеништва из фискултурне сале извођен два- три пута када је био претучен.

"Једном ме Дама подигао и бацио на под, након чега су ме остали почели шутати и ударати, а неко ме је и зајашио. Тада сам видио да је неко таблом од стола по леђима ударао Срету Ђикића. Ја сам био уплашен и само сам хтио да преживим", испричао је Кршић.

Он је потврдио да је ишао на линију на копање ровова и траншеја гдје се лако могло погинути од гранате или метака.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, те Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама.

Наставак суђења заказан је за 17. април.


 
 http://www.srna.rs/novosti/678369/popovic-rakijica-me-tjerao-da-sam-sebi-vadim-zube.htm
 



 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >