Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Пале arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Дрековић негирао кривицу Штампај Пошаљи
Недеља, 10 фебруар 2019
08/02/2019 |  РТРС

Ратни командант Четвртог корпуса тзв. Армије БиХ генерал Рамиз Дрековић изјаснио се, у Суду БиХ, да није крив за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику, током љета 1995. године. Тужилаштво га терети да је издао наређење за гранатирање Калиновика. У једном од артиљеријских напада погинула је петнаестогодишња Станислава Копривица и рањено још петоро вршњака, који су се враћали из школе.

- Часни суде, нисам крив ни по једној тачки оптужнице - рекао је Дрековић.

Негирање кривице једино је остало ратном бошњачком генералу јер га оптужница тешко терети да је као командант 4-тог корпуса издао директну наредбу за гранатирање Калиновика. На несрећу, једна граната пала је пред основце који су кренули по свједочанства. Трећег јуна 1995. године Милка Копривица посљедњи пут је видјела кћер Станиславу.

- Мене зову и кажу Станислава погинула. Вољела би знати ко је бацио гранату и ко је наредио. Могло је погинути више дјеце. На срећу није, а на моју несрећу погинуло је моје дијете - изјавила је мајка убијене Станиславе Копривице, Милка Копривица.

Од исте гранате тешко је рањена Душанка Ашкраба, данас 80 одсто инвалид. Пука срећа да није било више убијених. Душанка се нада да правда неће закаснити.

- Мислим да је стварно вријеме да неко одговора, поготово за дјевојчицу од 15 година. Зашто она није могла да живи, не разумијем, зашто се то морало десити? - истакал је Ашкрабова.

Митар Сладоје први је пружио помоћ страдалим ученицима. Није му јасно зашто су дјеца и цивили били војни циљеви за тзв. АРБиХ. Не вјерује да има правде и казне за злочине над Србима.

- Једноставно не вјерујем да има правде. Вријеме пролази, блиједе сјећања, а и ти који су гранаитарли и наредили су можда нашли начин да се заштите - додао је бивши директор Основне школе у Калиновику Митар Сладоје.

Смртоносна граната испаљена је са положаја 450-те лаке бригаде из састава Четвртог корпуса, којим је командовао Рамиз Дрековић. Истрагом се дошло и до посаде топа која је са положаја у Бјелимићима, општина Коњиц, по наредби претпостављених гранатирала Калиновик. Одбрана оптуженог каже да ће доказати да Дрековић није крив.

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=327026


 

AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >