Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Јањић: Тужилаштво доказало кривицу оптужених за убиство дечака Штампај Пошаљи
Четвртак, 14 март 2019
САРАЈЕВО, 12. МАРТА /СРНА/ - Представници Тужилаштва БиХ данас су у завршној ријечи на суђењу за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године на подручју Каменице код Зворника нагласили да је током поступка пред Судом БиХ ван сваке разумне сумње доказана кривица припадника такозване Армије БиХ Сакиба Халиловића и Елфете Весели за тај злочин.

Тужилац Мирослав Јањић рекао је да је кривица доказана и да су сви наводи из оптужнице поткријепљени доказима и свједочењима, те истакао да је потврђено да је Веселијева као припадник јединице Сакиба Халиловића Кибета убила дјечака српске националности.

Тужилац је навео да је неспорно да је са подручја које је контролисала Војска Републике Српске у рејон Каменице, гдје је била такозвана Армија БиХ, дошао дјечак српске националности, иако је било више верзија о томе како се ту нашао.
"Убиство дјетета ни на било који начин није повезано са војном нуждом. И да је дијете било шпијун, како тврде неки свједоци, то није оправдање за убиство. Више је него неспорно да је дијете убила Веселијева, а да је Халиловић командовао јединицом којој је она припадала", истакао је Јањић.

Према његовим ријечима, свједок "С1" испричао је да је са неколико метара удаљености гледао како је Веселијева дјечака ударала ножем, потом му пуцала у главу, а послије му је тијело замотано у плави мантилић.

Јањић је рекао да је те наводе потврдио обдукциони налаз, искази осталих свједока, те чланови породице који су идентификовали тијело.

"Ово је један од ријетких предмета ратног злочина гдје су исказ свједока и налаз вјештака сагласни. Може ли бити случајност да свједок види четири материјалне чињенице и да то у налазу потврди вјештак иако није било теоретске могућности да се њих двојица сретну", рекао је тужилац.

Он је нагласио да је неспорно да је постојала јединица којом је командовао Халиловић, да је оптужени са групом од 25 до 30 људи дошао на то подручје и да је дијете од свог доласка до задњег дана живота боравило са припадницима те јединице.

Тужилац каже да су неки свједоци рекли да су дјечака виђали у кући коју је користио Халиловић, а други да се у том објекту разговарало о судбини дјетета.

"Халиловић није предузео ништа да истражи шта се десило са тим дјететом. Није никог извијестио да је дијете у јединици, да је малтретирано, да се прича да га је убила Веселијева. Халиловић није војно неук и, у најмању руку, морао је знати да о убиству дјетета мора некога обавијестити", наводи Јањић.

Он је навео да је Халиловић о убиству дјетета могао, ако не 1992, обавијестити наредне године или након завршетка рата.

Јањић је рекао и да одбрана није успјела оповргнути ниједну тезу Тужилаштва и да не постоји недосљедност међу уложеним доказима оптужбе.

У оптужници је наведено да Халиловић као командант Диверзантског вода здружених јединица Липље-Каменица није обавијестио надређене, нити иког казнио за убиство дванаестогодишњег дјечака у засеоку Бајрићи, за шта је оптужена Веселијева.

Наставак суђења је 29. марта, када је планирано да завршне ријечи изнесе одбрана.


 
http://www.srna.rs/novosti/673964/janjic-tuzilastvo-dokazalo-krivicu-optuzenih-za-ubistvo-djecaka.htm
 

AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >