| Покушај исламизације Босне и Херцеговине |
|
|
| Четвртак, 12 јул 2007 | |||||
Страна 3 од 3
Овај муслимански злочин је наведен и у четвртом извештају Стејт департмента од 28. децембра 1992. године. Други, ни приближно драстичан, пример је рагистрован у Тузли. У болиници тог града руководилац гинеколошког оделења забранио је лекарима српске националности да прегледају и порађају забрађене муслиманке. Захтев из „Исламске декларације“ г. Алије Изетбеговића да је нужна додатна исламизација муслимана Босне и Херцеговине изгледа да је током рата проширен на исламизацију свих грађана ове новоуспостављене државе. Не може се рећи да светска јавност није била упозната са свим тим збивањима и, поред њих, многим злочинима у БиХ.
Посебно место које у свему томе желимо да поменемо заузима поверљиво писмо муслиманског првосвештеника Реису-л-улеме др Мустафе Церића упућено босанско-херцеговачким муфтијама 27. јуна 1995. и, потом, његова у јавности већ помињана порука исписана на великом централном каменом споменику у муслиманском Меморијалном центру и мезарју у селу Поточари код Сребренице. У наведеном писму муфтијама, хаџијама и ефендијама чија имена желимо и навести: Сејиду Смајкићу, мостарском; Ибрахиму Халиловићу, бањалучком; Хусеину Смајићу, сарајевском; Нусрету Абидбеговићу, травничком; Хафиз Халил Мехтићу, зеничком; Хасану Макићу, бихаћком; Хамеду Ефендићу, горажданском и Хусејину Кавазовићу, тузланском, даје се веома поверљива и значајна порука која гласи: „Драге колеге, обраћам Вам се овим писмом с намјером да вас подсјетим да се ових дана у Босни води битка свих битака за ослобођење нашег народа од кривовјерства, зла и неправде. Наша исламска и патриотска дужност је да се активно укључимо у ову Битку свих битака и руком, и језиком, и срцем. Циљ наше борбе је да Алахова ријеч буде изнад сваке друге ријечи и да Алахова права вјера овлада људским срцима. Због тога Вас молим да пренесете на све имаме под вашом јурисдикцијом да се активно укључе у све јединице наше армије, да у својим хутбама потичу људе на издржљивост, да обиђете рањенике и, по могућности, подијелите им хедије, да своју радну енергију ставите у службу Армије, да се на локалним медијима чује ваш глас подршке и охрабрења нашем народу и нашој Армији.
Ми не можемо изгубити: или ћемо бити газије или шехиди. Алах џ.ш.каже: „побједа је близу!“
Нека Вас Алах џ.ш.чува за добро ислама и муслимана у Босни и Херцеговини. Ваш брат у исламу, Реису-л-улема, др Мустафа Церић, с.р.“ Из кабинета реису-л-улеме БиХ писмо је (са печатом Ријасета, заведено под бројем 230/1, дана 28. мухаррема 1416.н.г.) преко наведених муфтија, хаџија и ефендија и, посебно, Генералштаба Армије БиХ, управе за морал с потписом бригадног генерала Фикрета Муслимовића, упућеним командама корпуса, дивизија и бригада с наглашеном напоменом „Војна тајна. Поверљиво.“ и посебним упутством о даљем поступку достављено војним имамима и начелницима за морал у свим јединицама Армије БиХ. То је био још један допринос муслиманског верског руководства моралним борбено-психолошким припремама војника за офанзиву и, по плановима команде Армије БиХ, одлучне битке које су спремане против Војске Републике Српске посебно на подручју Сарајева, Возуће и Озрена. У поменутом Меморијалном комплексу и мезарју у селу Поточари код Сребренице исти исламски великодостојник др Мустафа Церић упутио је свима значајну поруку, уклесану у великом каменом блоку, која поред лепих и благих богоугодних речи садржи и следећи, загонетан завет или захтев: „ ... Нека освета буде правда.“ Чија и коме? Можда је то канонски и по Курану недужно, можда и нема смисао како то ми сталне муслиманске жртве и хришћански лаици данас неуко тумачимо. Ако нема тај смисао могло би да буде утешно за будућа српска и православна поколења чији народ за освету никад није знао и никад се светио није. * Овај важан текст г. Миливоја Иванишевића, угледног директора Центра за истраживање злочина над српским народом из Београда, грешком редакције нашег часописа није ушао у нови тематски број посвећен „Српском националном питању данас“. На овај начин јавно се извињавамо аутору на овом пропусту, који ће бити исправљен у следећем издању нашег темата, а читаоцима дајемо на увид текст г. Иванишевића, који се одлично уклапа у тему нашег зборника. Први пут објављено у електроnском издању Српског Сабора Двери, 6. јула 2007. |
|||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
