Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Трново
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

У Коњицу поклали српску децу и њихове родитеље Штампај Пошаљи
Уторак, 10 јул 2007
Глас јавности
10. јул

НА ДАНАШЊИ ДАН: Злочини над Србима у БиХ и Хрватској

У Коњицу поклали српску децу и њихове родитеље


Припремио: Миливоје Иванишевић


Жеравац, село са измешаним становништвом у општини Дервента напале су веома бројне снаге Армије БиХ 10. јула 1992. Ово није једини случај да муслиманске и хрватске оружане формације по други пут нападају неко српско село или српски део у селу са измешаним становништвом. Српско становништво села Жеравац страдало је и приликом истоветног напада 9. маја 1992. Тада су нападнути и Лужани Босански, а у ова два села истог дана убијено је више лица српске националности. Поред људских нанети су и велики материјални губици.


Жртве: 1) Перо (Рајко) Марић, 1944; 2) Милорад (Недељко) Китоњић, 1961; 3) Радивоје (Саво) Балешевић, 1953; 4) Триво (Богдан) Ђукић, 1971; 5) Рајко (Ђорђе) Гостић, 1955; 6) Драган (Илија) Нединић, 1969; 7) Станимир (Живојин) Душанић, 1962; 8) Глигор (Раде) Дуговић, 1964.

Коњиц, град у коме је живело: Хрвата 3.050, муслимана 6.678, Срба 2.549, Југословена 1.209. После многих напада и почињених убистава по српским селима, разарања и пљачки српских породица у граду и околини, локални муслимани и Хрвати су 10. јула 1992. починили нови монструозан, од времена Другог светског рата и усташких погрома, готово незапамћен злочин. У току ноћи заклали су два сина, малишане од пет и седам година, и њихове родитеље.

Реч је о ликвидацији породице Ђуре Голубовића, инвалида, немоћног и непокретног човека, који је знатан део живота провео у инвалидским колицима. У позним ноћним часовима жртве су извучене из стана, спроведене и убијене на обали Неретве, низводно и недалеко од града. Муслиманско-хрватске локалне општинске власти, без сумње налогодавци и саучесници, више дана, из непознатих разлога, крајње нехумано, нису дозвољавале да се тела покојника склоне са места егзекуције и покопају.

Жртве: 1) Ђуро (Перо) Голубовић, 1951; његова супруга архитекта 2) Власта Голубовић,1958; њихови синови 3) Петар (Ђуро) Голубовић, 1985. и 4) Павле (Ђуро) Голубовић, 1987.




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >