Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Рамиз Дрековић оптужен за злочине над Србима у Калиновику Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 децембар 2018
27/12/2018 |  РТРС | СРНА

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против ратног команданта 4. корпуса такозване Армије БиХ Рамиза Дрековића /62/ за ратни злочин против цивилног становништва српске националности на подручју Калиновика, саопштено је из ове правосудне институције.

У саопштењу је наведено је да је Дрековић за вријеме рата у БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивилних лица.

"Дрековић је оптужен да је у прољеће 1995. године издао директно, строго повјерљиво наређење артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног становништвом српске националности", наведено је у саопштењу.

Након гранатирања, у више наврата, током маја и јуна 1995. године, усљед експлозија граната убијено је дијете у добу од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, пише у саопштењу.

Према наводима Тужилаштва БиХ, гранатирањем је проузроковано велико разарање имовине и објеката.

Тужилаштво БиХ најављује да ће наводе оптужнице доказивати позивањем 50 свједока и стручних вјештака, те прилагањем више од 200 доказних материјала.

Оптужница је прослијеђена Суду БиХ на потврђивање.

Суд БиХ пустио је Дрековића почетком децембра на слободу који је претходдно ухапшен због сумње да је починио ратни злочин над српским цивилима у Калиновику.

Дрековић је пуштен након што је судија за претходно саслушање одбио приједлог Тужилаштва БиХ за одређивањем једномесечног притвора.

Притвор је био затражен због опасности да би боравком на слободи осумњичени могао ометати истрагу, прикривати доказе и вршити утицај на свједоке или саучеснике, а у Суду БиХ су сматрали да је приједлог неоснован.


https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=321212




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >