| Свједок испричао да му је у нападу на Чемерно заклана жена |
|
|
| Четвртак, 20 децембар 2018 | |
|
САРАЈЕВО, 20. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ, оптуженима за злочине над српским цивилима у Чемерну 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Миливоје Ера рекао је да је у нападу на ово село заклана његова жена Ранка, те убијене њена сестра Радојка и мајка Спасенија.
Ера, који је до краја марта 1992. године живио у селу Подгора код Брезе, испричао је да је жену, након што им је неко пуцао у кров куће, послао у њено родно село Чемерно, јер је мислио да је тамо безбједно, док је он неколико дана касније са групом од око 80 жена и дјеце отишао у Илијаш. Он је појаснио да је 10. јуна као добровољац био на линији одбране Илијаша, када је чуо да је Чемерно нападнуто и да је убијено 30 људи.
"Када сам послије напада дошао у село, код Дамјановића кућа затекао сам моју жену заклану. Минђуше из ушију су јој биле ишчупане и одсјечена јој је била дојка. Њена сестра је лежала у близини, док је пуница лежала десетак метара даље. Било је још тијела, а нека су била и изгорјела", посвједочио је Ера.
Према Ериним ријечима, масакр у Чемерну успјели су да преживе женин отац и брат, тако што су се сакрили у трап из којег су видјели и чули шта се дешавало. "Послије су ми причали да је напад био жесток и муњевит, да су нападачи галамили, клали, палили и викали Алаху егбер. Рекли су ми да су у нападу учествовале и комшије Бешлије и Баркићи, а то ми је касније потврдила и Бранка Трифковић којој су у том нападу убили мајку, оца и брата, а њу тешко ранили", рекао је свједок. Ера је навео да су напад преживјели Петар Рашевић, Драган Дамјановић, као и Ненад Обрадовић - Брицо, али и још неколико лица чијих имена није могао да се сјети. Свједок Радоје Лазендић испричао је да му је у нападу на Чемерно убијен син Љубиша, чије су полуизгорјеле посмртне остатке он и жена пронашли у запаљеној штали Дамјановића. "Тијело мог сина пронашла је супруга сљедећег јутра у штали, јер је првог дана пао мрак, па сам се морао вратити кући. Тијело је било изгорјело. Сина смо препознали по ланчићу, наруквици и табакери коју сам му поклонио. Оно што је остало од њега сакупили смо у шаторско крило и однијели у Бргуле, гдје смо га сутрадан сахранили", рекао је Лазендић. Свједок је навео да је, док је тражио сина, у селу видио тијела поштара Новице Ћетковића, Милована Малешића, Гојка Ђурђића, Веље Мичића, Ранке и Радојке Дамјановић и њихове мајке, истичући да су нека тијела била изгорјела, као што је био случај са Станојем Мирковићем. Он је додао да је међу убијенима препознао и Рајка, Милоша и Ђорђа Буњевца. Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно. Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани. Оптужен је и Нехру Ганић, у својству команданта Општинског штаба Територијалне одбране Бреза, да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце. Наставак суђења заказан је за 27. децембар. http://www.srna.rs/novosti/653003/svjedok-ispricao-da-mu-je-u-napadu-na-cemerno-zaklana-zena.htm |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
