| Предмет Матузовић и други: Свједоци знали за страдање чланова породице |
|
|
| Среда, 19 децембар 2018 | |
|
19/12/2018 | РТРС | СРНА
У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године данас су у Суду БиХ свједоци Тужилаштва БиХ испричали да су сазнали за страдања чланова својих породица током заробљеништва. Стојанка Станковић рекла је да је чула да је њен брат Стојан Кршић ухапшен у мјесту Јосиповац у Хрватској док се враћао из Њемачке, те да је, према њеним сазнањима, пребачен у Брод, а потом у Оџак и Орашје. Она је навела да је у Броду од Саве Јеремића, који је са њеним братом био у логору, сазнала да јој брат није жив, преноси Балканска истраживачка мрежа.
- Рекао ми је да га не тражим живог. Рекао је да су у Махали раздвојени старији и млађи... да су изведени на копање ровова и да је погинуо - рекла је Станковићева.
Она је додала да је један Бошњак причао да му је било наређено да баци тијело њеног брата у Саву, али да га је он ипак закопао. На том мјесту, како је навела, пронашла је братов крст, али посмртне остатке није до данас. Бранилац оптуженог Матузовића Владо Адамовић констатовао је да свједок у ранијем исказу није спомињала информације од Јеремића, али да јесте наводила друге приче о судбини брата које су се испоставиле као нетачне. На сугестију да она у ствари не зна шта се догодило са њеним братом, Станковићева је рекла да не зна. Мира Нинковић из Новог Града у општини Оџак изјавила је да су заробљеници били одведени у школу у Оџаку, гдје су раздвојени мушкарци и жене. Она је навела да су жене пуштене послије три дана и да више никад није видјела супруга Остоју. Према њеним ријечима, супругово тијело довезено је 28. октобра 1992. године, на једну од размјена, а чула је да је страдао на копању ровова у мјесту Видовице, општина Орашје. Миле Даниловић из Котор Вароша рекао је да је његов брат Благо живио у Ријеци, али да је ухапшен и доведен у Брод, гдје је затворен. Он је навео да је од хрватских власти добио потврду да му је брат преминуо 2. новембра 1992. године, те да је обавијештен да је ексхумиран у мјесту Букова Греда, општина Орашје. Даниловић је додао да је чуо и прочитао у медијима да је његов брат брутално убијен. Бранкица Брадашевић из Доње Дубице у општини Оџак рекла је да је њен отац Марко Горановић нестао након што је отишао на борбену линију и да су се надали да ће бити размијењен, али је његово тијело довезено 7. новембра 1992. Брадашевићева је навела да је њен брат приликом препознавања оца видио прострелну рану у предјелу стомака. За злочине почињене у Орашју, уз Матузовића, оптужени су Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура Хрватског вијећа одбране, те војне и цивилне полиције у Орашју. На терет им је стављено да су починили прогон српског становништва, и то убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама. Суђење би требало да буде настављено 16. јануара. https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=320401 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
