Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Пале arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Тужилаштво БиХ годинама игнорише предмет "Крстичевић и остали" Штампај Пошаљи
Понедељак, 14 јануар 2019
13/01/2019 | РТРС | СРНА

Инспектор Управе МУП-а Републике Српске за сузбијање тероризма, екстремизма и истраге ратних злочина Симо Тушевљак изјавио је да предмет против министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и осталих оптужених за убиство више од 1.000 Срба у БиХ стоји у Тужилаштву БиХ од 2007. године и да ништа по том питању није урађено.

"Вечерње новости" подсјећају да се у извјештају МУП-а Српске упућеном Тужилаштву БиХ 2005. године, који је допуњен 2007. године, као осумњичени за ратне злочине на Србима на подручју Дрвара, Шипова, Петровца, Мркоњић Града, Бихаћа, Јајца и других западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године, осим Крстичевића, наводе и Тихомир Блашкић, Станко Сопта, Марио Петровић и више Н.Н.лица.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је да је Тужилаштво БиХ 2016. године од Центра затражило доказну документацију у случају злочина у акцијама "Јужни потез" и "Маестрал", гдје је, између осталих, командну одговорност имао и Крстичевић.

"Овдје је ријеч о типичној командној одговорности. Ми смо доставили више од 1.500 докумената", рекао је Којић.

Предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих цивила и војника Недељко Митровић поручио је да породице убијених Срба очекују од Крстичевића да каже гдје су гробнице са тијелима више од 80 убијених Срба, који ни до данашњег дана нису пронађени, а људи су побијени у зони његове командне одговорности.

На информацију да је Тужилаштву за ратне злочине Србије поднесена кривична пријава против њега и више особа због сумње да су 12 и 13. септембра 1995. године у Бравницама код Јајца убили више од 81 српског цивила, Крстичевић је поручио да је његов ратни пут "потпуно чист, да његова 4. гардијска бригада није била у Бравницама наведеног датума, а да је пут те бригаде "пут поноса, части и јунаштва".


https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=322921

AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >