| Министар одбране Хрватске осумњичен за ратни злочин |
|
|
| Субота, 12 јануар 2019 | |
|
Политика, 12.01.2019 | Александра Петровић
Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у убиству 81 цивила из избегличке колоне у месту Бравнице код Јајца 13. септембра 1995. године, наводи се у доказима поднетим тужилаштву Данашњи министар одбране и потпредседник Владе Републике Хрватске генерал Дамир Крстичевић био је командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у ракетирању колона српских избеглица у месту Бравнице код Јајца 12. и 13. септембра 1995. године. Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије управо је поднета кривична пријава против Крстичевића и саучесника, због сумње да су извршили убиство 81 цивила српске националности, пуцањем из ватреног оружја и испаљивањем ракета из ручног ракетног бацача на избегличку колону која се кретала путем Доњи Вакуф – Јајце.
Крстичевићу и саучесницима стављају се на терет два кривична дела – ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника. Реч је о великом масакру извршеном у току војне операције „Маестрал”, која је трајала од 8. до 17. септембра 1995. године, када је убијено 655 и прогнано око 125.000 српских становника Републике Српске.
Месец дана после акције „Олуја” јединице Хрватског већа одбране (ХВО), Армије БиХ и Хрватске војске (ХВ) извршиле су организовану војну операцију са циљем заузимања територија општина Доњи Вакуф и Јајце, које су до тада биле под контролом Војске Републике Српске (ВРС). – Због брзине извођења операције и напада из више праваца, дошло је до пробоја одбрамбених линија ВРС и повлачења цивилног становништва српске националности из насељених места према самом граду Доњем Вакуфу (Србобран) и даље према Јајцу и Бањалуци. Један број грађана окупио се у месту Обровац, где су прихваћени и распоређени у аутобус предузећа „Сервистранс”.
Аутобус је 13. септембра око 10 часова кренуо према Доњем Вакуфу и магистралним путем даље према Јајцу, а дуж пута укрцавале су се избеглице, тако да је непосредно пре напада у аутобусу било око 80 људи, углавном старијих особа, жена и деце. Формирала се избегличка колона у којој су били и камиони, запрежна кола и трактори. Када је око 11 часова колона стигла у место Бравнице, општина Јајце, извршен је напад од стране 4. гардијске бригаде ВРХ из Сплита под командом Дамира Крстичевића и 2. гардијске бригаде ХВО – наводи у кривичној пријави адвокат Душан Братић.
Напад је извршен из заседе, без било каквог повода, када је аутобус био у непосредној близини моста. Отворена је ватра из пешадијског наоружања различитог калибра. Према изјавама преживелих и рањених, у аутобусу „Сервистранса” није било наоружаних лица нити је било ко од путника дејствовао ватреним оружјем. – Прво је погођен возач аутобуса Здравко Бандулаја, који је том приликом смртно страдао, тако да је аутобус ударио у насип поред пута, где се и зауставио. Истовремено је неселективном паљбом из ватреног оружја пуцано и на остале путнике у аутобусу, а у једном тренутку из правца положаја јединица ВРХ и ХВО на аутобус је испаљена ракета из ручног ракетног бацача М-80 „зоља”, након чега се аутобус запалио. Смртно страдали путници и један број тешко рањених остали су у запаљеном аутобусу, а због панике и страха који је настао преживели и рањени путници су разбијајући бочна стакла искакали напоље. Према изјавама сведока, у непосредној близини аутобуса налазио се већи број беживотних тела цивила који су настрадали у овом у нападу на избегличку колону, а тела истих су била положена по асфалту дуж пута Доњи Вакуф – Јајце – наводи адвокат. У нападу је страдао 81 цивил, међу којима је осморо деце. Најмлађа жртва био је дечак од три године, а најстарија је имала више од 90 година. На списку је више имена са истим презименима, као што су Ђурић, Гудало, Каурин, Стојић, а страдало је чак десет чланова породице Јанковић и седам чланова породице Зељко. – Ексхумација посмртних остатака из масовне гробнице у месту Царево Поље, општина Јајце, извршена је 1998. године. Тада је идентификовано 16 лица за која је утврђено да су се налазила у избегличкој колони и да су страдала услед повреда задобијених деловањем тупе, тешке и замахнуте механичке силе у пределу главе, а код једног броја ватреним зрном из непосредне близине, што указује да су заробљени живи, а затим убијени – каже Братић. Породице страдалих објавиле су прошле године кратак филм о овом злочину, са апелом да се коначно започне истрага и подигне спомен-обележје код масовне гробнице у месту Царево Поље. Сада је српском Тужилаштву за ратне злочине поднета кривична пријава са свим расположивим доказима. То је трећа по реду пријава поднета због убијања српских цивила у избегличким колонама после акције „Олуја”. Прва се односи на колону код Двора на Уни 8. августа, а друга на колону на Петровачким цестама 7. августа. С обзиром на то да ратни злочини не застаревају, српско тужилаштво има сва законска овлашћења да покрене поступак, на основу доказа и изјава живих сведока, закључује адвокат Братић.
Крај заташкавању злочина
– Време је да после гашења квазиправне установе у Хагу и дводеценијског заташкавања и спречавања гоњења у Хрватској разбијемо наметнуту „стратегију заборава” и да одговорни за разарање Југославије и тешке злочине коначно кривично одговарају. Овде је реч само о једном у низу тешких кривичних дела на којима је саздана и словеначка и хрватска државност. Време је да се руководства Словеније и Хрватске отворено суоче са карактером ратова које су водиле и природом држава које су тако створиле, а не да свесном заменом теза избегавају одговорност и жртву претварају у агресора – каже Душан Братић. Подсећа да је Влада Хрватске 2015. године донела закључак којим је наложила Министарству правде да не пружа међународну правну помоћ у одређеним предметима ратних злочина. – Ћутање је такође злочин. Прикупљамо доказе о тешким ратним злочинима над припадницима ЈНА у Словенији и Хрватској. Жртве су припадници свих националности, од мађарске до албанске. Њихове породице нису виделе правду – истиче адвокат. http://www.politika.rs/sr/clanak/420163/Ministar-odbrane-Hrvatske-osumnjicen-za-ratni-zlocin |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
