Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 13. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Свједок Тужилаштва БиХ Бранко Трифковић рекао је данас у Суду БиХ да је видио када су оптужени Енес Дурак, Нусрет и Мирзет Бешлија и Хамдија Спахић, са другим војницима, пуцали и убили најуже чланове његове породице, као и чланове породице његовог тетка Аћима Буњевца који су боравили у њиховој кући, током напада на село Чемерно 1992. године.

У наставку суђења бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције такозване РБиХ оптуженим за злочине над српским цивилима на подручју Чемерна 1992. године, Трифковић је рекао да је током напада 10. јуна 1992. године село потпуно уништено, а његови становници масовно побијени.

Свједочећи о тим дешавањима, Трифковић се присјетио да га је тог јутра у 5.30 часова пробудила пуцњава и галама у селу. Рекао је да је истрчао напоље да види о чему је ријеч, те да је угледавши муслиманске војнике, потрчао према кући Нике Трифковића и тада је лакше рањен.

Свједок каже да се сакрио иза стијене удаљене око 50 метара и да је препознао специфичан глас "Бузгије са Корита" који је звао Милоша Трифковића да изађе говорећи да му неће бити ништа, те да је чуо наредбу да буде запаљена кућа Милана Трифковића.

"Тада сам препознао Енеса Дурака, предратног полицајца којег сам знао од раније. Некада је долазио код нас кући. Носио је униформу, каубојски шешир и био је ћелав", описао је свједок Дурака којег је данас препознао у судници.

Трифковић је додао да је током напада препознао и Мирзета и Нусрета Бешлију, те сина Карабега Селмановића, чијег се имена данас није могао сјетити.

Међутим, када му је тужилац Владимир Симовић предочио изјаву коју је дао Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву 2008. године у којој је навео да је тада препознао и Хамдију Спахића, свједок је данас потврдио да је он био Карабегов син.

"Тада сам видио да су из подрума куће изашли чланови моје породице, а осим тетка Аћима и рођака Недељка, изашли су и тетка Миросава, рођаци Милош и Рајко и невјеста Невенка Буњевац. Оца су ми заробили и негдје одвели, а остале су ови, са другим муслиманским војницима, побили", испричао је Трифковић.

Када је видио та убиства, каже свједок, запуцао је из своје "паповке", што је натјерало непријатеље да крену за њим. Успио је да се сакрије у једној стијени, у којој је био рођак Недељко, са којим је нешто касније кренуо за Округлицу.

"У село сам се вратио послије подне. Код нове куће Драгана Дамјановића видио сам закланог Милована Малешевића. Био је го до паса и имао је везане руке на леђима. Ту су били и убијени Миро Пантић и Здравко Дамјановић којима је био расут мозак јер им је недостајало пола главе. У Драгановој штали, заједно са стоком, изгорјели су Триша Капетановић и Љубиша Лазанда којег је отац препознао по табакери, док је Гојко Ђорђић био унакажен", испричао је Трифковић.

Он каже да је код куће Милана Дамјановића нашао његове двије кћерке - Јадранку чије је тијело било напола изгорјело, а недалеко од ње и убијену Ранку. Њихова мајка Спасенија лежала је десетак метара даље.

"Рођак Милош је имао повреде на леђима нанесене оштрим предметом и повреду од метка, а рођак Рајко, тетка Миросава и моја мајка Јања имали су прострелне ране. Сестру Бранку, која је преживјела стријељање, нашао је тетак Аћим и однио у стијене", испричао је свједок.

Говорећи о свом оцу Милинку, који је био кум Нусрету Бешлији, свједок је навео да је чуо када је упитао: "Зар ћеш и ти убијати, куме"?. Додао је да је оца поподне нашао задављеног у Рашевића њиви, око 600 метара од куће.

Свједок је потврдио да су 5. јуна 1992. године у село довучене хаубице које су дејствовале према Брези. Додао је да је тада дошло око 20 припадника Војске Републике Српске који су опслуживали хаубице и обезбјеђивали село.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим, њима познатим лицима, свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба, који су мучени и убијани.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба Територијалне одбране Бреза који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају напад на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.

Наставак суђења заказан је за 20. децембар.


http://www.srna.rs/novosti/651155/trifkovic-gledao-ubijanje-clanova-svoje-porodice-na-cemernu.htm