Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Трново
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Раскомадана тела месец дана била на врућини Штампај Пошаљи
Четвртак, 05 јул 2007
Глас јавности
5. јул

НА ДАНАШЊИ ДАН : Злочини над Србима у БиХ и Хрватској

Раскомадана тела месец дана била на врућини


Загони, велико село са убедљивом српском већином (муслимана 103, Срба 480) у oпштини Братунац, било је у кратком временском раздобљу 1992. жртва два веома жестока муслиманска напада. Први напад на српски део овог села извршен је 5. јула 1992. око 15 часова док су мештани обављали своје редовне пољопривредне и кућне послове.

У овој акцији против Срба мештана Загона у неочекивано великом броју учествовале су комшије, муслимани Загона, као и суседног села Поточари, а њима су се придружили и муслимана из околних села са подручја Братунца и Сребренице, од првог дана сврстани у оружане формације Армије БиХ и полицијске јединице БиХ. У овом изненадном и ничим изазваном нападу на суров начин убијен и масакриран велики број цивилних лица српске националности. Све српске куће које су муслимани освојили и запосели у једном делу села до темеља су опљачкане, попаљене и разорене.


Жртве: 1) Љубица (Милован) Милошевић, 1939; 2) Милош (Јован) Милошевић, 1932; 3) Рада (Илија) Милошевић, 1968; 4) Чедомир (Благоје) Танасијевић, 1942; 5) Рајко (Сретен) Гвозденовић, 1927; 6) Драгољуб (Миладин) Гвозденовић, 1954; 7) Благоје (Милорад) Гвозденовић, 1944; 8) Рада (Радоје) Гвозденовић, 1973; 9) Милева (Милорад) Димитрић, 1912; 10) Мирко (Митар) Димитрић, 1974; 11) Матија (Стеван) Јашински, 1940; 12) Миодраг (Илија) Маловић, 1943; 13) Михајло (Јефто) Михајловић, 1951; 14) Душанка (Периша) Пауновић, 1954.

Рогатица, збег неколико десетина српских породица из мањих околних села које су избегле од муслиманског терора који је беснео у рогатичком крају и сакриле се у шуми Водице, недалеко од, по становништву мешовитог, села Старчићи (Срба 67, муслимана 56, Југословена 2), напао је 5. јула 1992. велики број локалних наоружаних муслимана припадника Армије БиХ. Том приликом ухваћено је, убијено и масакрирано седам цивилних лица српске националности. Посебном монструозном злостављању, које није умесно описивати, изложена су деца и супруга покојног Миломира Обрадовић. Напад на српски збег извршен је из правца муслиманског села Дуб. Тела седам масакрираних и раскомаданих покојника остала су више од месец дана непокопана, изложена летњој жеги, животињама и распадању.

Жртве: 1) Миломир (Перо) Обрадовић, 1949; његова супруга 2) Зорка (Саво) Обрадовић, 1959. син 3) Дарко (Миломир) Обрадовић, 1977. и кћи 4) Данијела (Миломир) Обрадовић, 1974; 5) Драган (Бошко) Кусмук, 1960; 6) Миодраг (Радомир) Мотика, 1953; 7) Горан (Благоје) Перовић, 1965.

КрњиЋи, невелико планинско село oпштине Сребреница у коме је српско становништво одувек имало апсолутну већину (муслимана 11, Срба 114), напали су, опљачкали и уништили 5. јула 1992. припадници Армије БиХ са подручја Сребренице и муслиманских села околних општина. У нападу и пљачки активно су учествовали тзв. цивили, жене, деца и старци, мештани суседних муслиманских села. Том приликом, у највећем броју случајева, на свиреп начин убијени и масакрирани многи браниоци села и чланови њихових породица српске националности. Стока, живина, покретна имовина и пољопривредне алатке опљачкани и пренети у муслиманска села, а непокретна имовина: зграде, амбари, штале и остало разорени и попаљени. Исто су учинили и са православном црквом Свети Илија из 1921. године.

Жртве: 1) Бобан (Спасоје) Лазаревић, 1965; 2) Средоје (Недељко) Јовановић, 1947; 3) Мирослава (Борислав) Јовановић, 1939; 4) Драгутин (Милош) Димитријевић, 1961; 5) Раде (Петко) Тримановић, 1958; 6) Српко (Новак) Аксић, 1972; 7) Радош (Мирко) Максимовић, 1968; 8) Миленко (Ристо) Максимовић, 1942; 9) Милош (Остоја) Милошевић, 1961; 10) Небојша (Зоран) Милошевић, 1975; 11) Миља Мићић; 12) Васо Парача, 1912; 13) Илија (Марко) Симић, 1912; 14) Вељко (Милисав) Симић, 1953; 15) Влајко (Петар) Владић, 1934. и 16) Сока Вујић, 1930.


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >