Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Младен Кременовић| 23.11.2018 | Политика

У нападу на колону ЈНА у Сарајеву убијена 42 припадника војске, 73 су рањена, а раније вођеном истрагом утврђено да је убијено седам, а рањено 14 особа

Бањалука – Правосуђе БиХ поново ће истраживати страдање војника Југословенске народне армије (ЈНА) 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву. Претходно вођена истрага о том злочину обустављена је пре шест година.

То је минулих година био повод за незадовољство српског народа на рад правосуђа јер се ради о злочину који се у политичким и правним круговима у Републици Српској схвата и као „напад на мир”. Од петнаест особа против којих је вођена претходна истрага, на списку су остала њих петорица.

Из Тужилаштва БиХ потврђено је да се наставља истрага за пет особа, а новинска агенција Срна из кругова блиских правосуђу сазнаје да је реч о истрази против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића.

У реакцијама из РС наводе да очекују подизање оптужнице. У овом нападу „Зелених беретки”, „Патриотске лиге”, МУП-а и Територијалне одбране БиХ на колону која се по претходном договору мирно повлачила из Сарајева, према подацима из РС, убијена су 42 припадника ЈНА, 73 су рањена, а заробљено је више од 200 војника и официра.

Горчина због стопирања раније вођене истраге о случају за који се у политичким интерпретацијама скорашње историје неретко везује и сам карактер и узроци рата неретко се преливала на политички терен.

И овај пут провејава страх од тога да ће и нова истрага завршити као фарса и само формални параван да се удовољи захтеву Уставног суда БиХ који је у јануару затражио да се преиспита обустављање истраге о том случају.

Истрагу је обуставио међународни тужилац Џуд Романо 2012. неколико дана пре него што ће напустити БиХ. Из Тужилаштва БиХ је тада саопштено да је истрагом утврђено да је убијено седам, а рањено 14 особа.

Саопштено је и то да ће се истрага наставити против осумњичених за убијање рањених војника ЈНА, који су „били онеспособљени за борбу, као и за малтретирања и злостављања заробљених војника и официра бивше ЈНА, те против осумњичених за команду одговорност”.

Након што се од 2002. годинама ништа није десило на том плану – уз међуетничке напетости и проблеме и приликом обележавања годишњице тог страдања – тај пример правосудне праксе издвајан је као синоним за неправду.

Уставни суд БиХ 17. јануара ове године прихватио је апелације породица жртава и наложио Тужилаштву БиХ да без одгађања одлучи о притужбама против наредбе о обустави истраге од 17. јануара 2012. Тужилаштву БиХ за то је остављен рок од три месеца. Када је рок пробијен адвокат који заступа неколико породица жртава, поднео је кривичну пријаву против Гордане Тадић, в. д. главног тужиоца Тужилаштва БиХ, и осталих тужилаца Одељења за ратне злочине.

Надлежни за истраживање рата у Бањалуци убеђени су у то да је напад у Добровољачкој улици наређен „како би се испровоцирао сукоб ширих размера”. Присетили су се недавно и да је тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић повукао потпис с Кутиљеровог плана, који су око месец и нешто више пре напада у Добровољачкој све три стране прихватиле и којим је гарантован мир уз преуређење БиХ.

У јавности у РС може се чути да незнатних помака у раду правосуђа БиХ има, али засад без конкретног епилога. На пример, недавно је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против генерала Атифа Дудаковића и шеснаесторице припадника Петог корпуса Армије БиХ који се терете за злочине против човечности који „обухватају убиства више од 300 особа, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништења 38 православних храмова, цркава и верских објеката”. Такође у премету против Насера Орића недавно су изнете завршне речи, након што је средином године Апелационо веће укинило првостепену ослобађајућу пресуду сребреничком команданту Армије БиХ.


Младен Кременовић

http://www.politika.rs/scc/clanak/416411/Nova-istraga-o-stradanju-vojnika-u-Dobrovoljackoj-ulici