Институт за истраживање српских страдања у XX веку

09.11.2018 | Вељко Зељковић | Глас Српске

Бањалука - Мирсад Кебо, некадашњи потпредсједник ФБиХ и високи функционер СДА, због своје одлуке да 2014. године поднесе кривичну пријаву против тадашњег предсједника Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шефика Џаферовића због његове умијешаности у ратне злочине на подручју Возуће и Озрена, већ три године се бори са разним врстама притисака, па чак и пријетњама ликвидацијом.

Кебо је за “Глас Српске” рекао да је након вишегодишњег ћутања одлучио да поново проговори, јер, како је појаснио, сви који су починили ратни злочин, или су били присутни када се он десио, а нису га спријечили или казнили, требало би да за то одговарају.

- У документацији коју сам тада доставио надлежним правосудним органима налазе се многобројна свједочења о злочинима који су почињени на простору који је тада контролисао Центар службе безбједности Зеница, а на чијем челу се тада налазио нови члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић. Против њега је одавно требало да буде подигнута оптужница због командне одговорности - истакао је Кебо.

Према ријечима директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Милорада Којића, из “случаја Џаферовић” видљиво је да правосудни органи у БиХ воде дволичну политику, те да се  налазе под потпуном контролом бошњачке политичке елите.

- Суди се само Србима, а високопозиционирани политичари и војни и полицијски службеници бошњачке националности остају ван домета правде - нагласио је Којић.

Да је тако, видљиво је и из досадашње праксе Суда БиХ, али и Хашког трибунала.

Стојан Жупљанин, бивши начелник Центра службе безбједности Бањалука, у Хагу је правоснажно осуђен на чак 22 године затвора. Правећи паралеле, његов син Младен Жупљанин пита се да ли је Џаферовић имао икакву командну одговорност као начелник ЦСБ Зеница.

- Ни по коју цијену и ни по чему не желим да поредим свог оца са Џаферовићем, нити дозвољавам да било ко то ради, али само по себи се намеће питање зашто нико није Џаферовића позвао на одговорност. Ако ни за шта друго, онда за то што као начелник ЦСБ није процесуирао злочинце који су се на Озрену сликали са одсјеченим главама српских војника - пита се Жупљанин, не кријући огорчење.

Пред Судом БиХ недавно је покренут судски поступак и против бившег начелника Центра јавне безбједности Зворник Драгомира Васића, а нешто раније и Андрије Бјелошевића, ратног начелника ЦЈБ Добој. Због смрти, судски поступак против бившег начелника ЦЈБ Кључ Винка Кондића је обустављен.

Од бивших ратних начелника полицијских управа са простора Српске једино је до сада ослобођен Горан Сарић, који је током рата био надлежан за простор српске општине Центар Сарајево.

Средином ове године Џаферовић је најавио оснивање центра за прогон ратних злочинаца. Није јасно хоће ли се овај центар бавити и његовом улогом у протеклом рату.

Одред “Ел муџахедин”

Из докумената који су у посједу “Гласа Српске” видљиво је да је Џаферовић током ратног периода, а док је обављао функцију начелника ЦСБ Зеница, подносио захтјеве за пријем у држављанство једног броја лица која су у то вријеме била припадници злогласног одреда “Ел муџахедин”.


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Zakon-vazi-za-Srbe-ali-ne-i-za-Dzaferovica/273002.html