| Крвави Видовдан у селима око Невесиња |
|
|
| Четвртак, 28 јун 2007 | |
|
Глас јавности
28. јун НА ДАНАШЊИ ДАН : Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Крвави Видовдан у селима око Невесиња Заборани, мало, сиромашно српско село (Срба 28) у општини Невесиње, нападнуто на велики српски празник Видовдан 28. јуна 1992. Напад је извршила једна од локалних диверзантско-терористичких формација Армије БиХ, састављена од добровољаца, регрутованих из редова муслиманског и хрватског становништва са подручја невесињске, гатачке, мостарске и осталих суседних општина овог дела Херцеговине.
Приликом напада убијено је више цивила, мештана српске националности. Преживели Срби, међу којима је било и неколико рањеника, склонили су се пред нападачима у суседна српска села и општински центар Невесиње. Њихова имовина, храна и стока највећим делом су опљачкани, а оно што се није могло однети, спаљено је и разорено.
Жртве: 1) Десанка (Васо) Миловић, 1912; 2) Милан (Божо) Миловић, 1902. и син 3) Марко (Милан) Миловић, 1937; 4) Никола (Ђорђе) Миловић, 1922. и његов син 5) Драган (Никола) Миловић, 1955; 6) Боро (Живадин) Миловић, 1966. По свему судећи приликом овог напада још су страдали и 7) Предраг Кандић, 1960. и 8) Видоје (Митар) Сарић, 1932. Лозничка Ријека, углавном српско село са малим бројем муслимана (Срба 132, муслимана 22) у братуначкој општини, први пут су напали наоружани припадници "зелених беретки" из састава Армије БиХ на велики српски празник Видовдан, 28. јуна 1992. око поднева. Јединице нападача сачињавало је искључиво наоружано локално муслиманско становништво, регрутовано са подручја Братунца и суседне Сребренице. Захваљујући релативно успешном оружаном отпору мештана и помоћи која је пристигла из Братунца и околних српских места, Лозничка Ријека се у извесној мери ипак одбранила и спасла од још већих људских губитака, пљачке и коначног разарања. Међутим, и поред тога, приликом одбране села страдало је много мештана српске националности. Опљачкан је, разорен и попаљен доста велики број српских стамбених и привредних зграда, поготово на периферним деловима села, до којих су муслимани успели да се пробију. Жртве:1) Срећко (Радивоје) Миловановић,1943; 2) Јована (Гаврило) Миловановић, 1942; 3) Верица (Живан) Филиповић, 1975. и њен отац 4) Живан (Владимир) Филиповић, 1954; 5) Ђорђо (Милисав) Филиповић, 1949; 6) Јелена (Живојин) Стојановић, 1952; 7) Радован (Милан) Лукић, 1950; 8) Милоје (Митар) Дамјановић, 1971; 9) Милорад (Мићо) Рончевић, 1960; 10) Светозар (Сретен) Вучетић, 1957; 11) Миленко (Недељко) Николић, 1963. Сутра: Злочини који су се догодили 29. и 30. јуна 1992. године |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
