Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Скривање извјештаја о масакру над 1.000 Срба други тежак прекршај УН према Србима
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Скривање извјештаја о масакру над 1.000 Срба други тежак прекршај УН према Србима Штампај Пошаљи
Четвртак, 18 октобар 2018
Миливоје Бата Иваишевић Фото: Прес.ба
БЕОГРАД, 17. ОКТОБРА /СРНА/ - Скривање извјештаја о страдању око 1.000 Срба у средњем Подрињу, од 6. априла 1992. до 6. априла 1993. године, други је тежак прекршај УН према српском народу, оцијенио је за Срну аутор извјештаја Миливоје Иванишевић.

Он је рекао да се извјештај, који је ЦИА волшебно сакрила, од 1995. године налазио и у УН.

"Они су сакрили тај документ и никада га нису ставили на дебату, а 1998. године су усвојили Извештај о Сребреници којим је бачена љага и осрамоћен српски народ", рекао је Иванишевић, који је и директор Института за истраживање злочина српских страдања у 20. вијеку.

Он је нагласио да је страшно да у вријеме када је УН усвојила извјештај којим је српски народ оквалификован као злочиначки и гори од нациста, извјештај о српским жртвама Подриња, већ био у УН, а да је то било скривено и да се, вјероватно, не би за то ни знало да није било мировног активисте из Бостона Џерарда Израела.

"Израел је то ископао и почели су да трагају за мном као аутором. И сада смо сазнали неке ствари које нисмо знали, а то је да је тај документ који смо ми предали 1993. године, 1995. године евидентиран у УН као документ. То је једини српски документ који имају у УН и односи се на наше страдање", рекао је Иванишевић.

Он је рекао да извјештај, по обрасцима израелског Меморијалног центра "Јад Вашем", садржи податке када је које српско село нападнуто, који су људи убијени, шта је уништено од материјалних добара и ко је то урадио, на чему је, како је нагласио инсистирао.

"Увијек сам инсистирао да ми преживјели кажу кога су препознали, а они се људи између себе знају, радили су заједно у предузећима, ишли у исте спортске клубове. Знају се и по гласу. Тако да сам направио тај списак починилаца злочина и датирао сваки напад и тражио сам изјаве преживјелих", рекао је Иванишевић.

Он је навео да извјештај садржи зборник изјава људи који су испричали и потписивали се јер тада је УН и невладиним организацијама речено да не уважавају много државна документа са протоколом, печатом јер мисле да то држава фалсификује, већ да траже изјаве људи", рекао је Иванишевић.

Иванишевић је навео да је извјештај послао тадашњм предсједнику СРЈ Добрици Ћосићу који је рекао "дајте да то иде у свет" и да је извјештај преведен на енглески језик уз помоћ "јеврејских пријатеља".

Са обзиром на то да Иванишевић тада није могао добити визу, извјештај је у Вашингтон однио амбасадор Дарко Танасковић.

"Када се вратио, онда је причао како су га одбили прво ЦИА, па Стејт департмент и други, али оно што штампа овде не зна, јесте то да га је ЦИА држала два сата. Шеф ЦИА је разговарао са Дарком, а документација је дата на експертизу, а када је враћена са експертизе онда му је речено да је то нешто најбоље што су икада добили из Југославије", истакао је Иванишевић.

Он је навео да су Танасковићеви саговорници рекли да је извјештај о страдању Срба у Подрињу неспорно убједљив и професионално урађен документ, али да неће бити уважен.

"Тада му му је речено да су `карте, нажалост, подијељене`. Ви Срби немате ниједног адута у рукама. Имате презне карте. Немате шта да добијете", рекао је Иванишевић.

Он сматра да у вези Сребренице треба инсистирати да се преиспита оно што се говори о жртвама, јер Мирсад Токача и неки други муслимански аутори српске цивилне жртве приказују као војнике, а Срби су гинули бранећи своје.

"Истраживао сам о мјесту страдања српских и муслиманских војника. Српски војници су у огромном броју страдали у српским селима у одбрани. Срби 80 до 85 одсто страдају у својим селима. Веома је важно разлучити да ли је погинуо у одбрани или нападу", рекао је Иванишевић.

Он је као примјер манипулације навео случај српске породице Млађеновић.

"Били су у косидби 8. августа 1993. године и том приликом су убијена два сина, која су косила, мајка и сестра. Отац је био повријеђен. Они су синове, зато што су били тог узраста регистровали као погинуле војнике, као легитимне жртве, а мајку и сестру као да су цивили. У ствари они су сви цивили и жрве злочина", нагласио је Иванишевић.

Он је рекао да је озбиљном анализом злочина у Подрињу дошао до сазнања да су злочинци из посљедњег рата насљедници злочинаца над српским народом из Првог и Другог свјетског рата и да и на тој истини треба инсистирати.

Иванишевић је поручио да се борба за истину о Сребреници мора наставити на свим нивоима и најавио да ће кроз мјесец дана из штампе изаћи његова нова дијело "Сага о Сребреници", које се бави том темом.

Београдске "Вечерње новости" објавиле су недавно да је послије 23 године у сједишту УН у Њујорку лоциран изгубљени извјештај, који је у мају 1993. године однесен у сједиште ЦИА у Ленглију и у УН.

Као званичан документ УН заведен је под бројем А/46/171 и С/2563, али тек 2. јуна 1995. године, а подведен је под "Општа намјена" и налази се у соби ГА 57, у сутерену на углу 46. улице и Прве авеније у Њујорку.



 http://www.srna.rs/novosti/636681/sakrivanje-izvjestaja-o-masakru-nad-1000-srba-drugi-tezak-prekrsaj-un-prema-srbima.htm









AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >