| Иживљавање над костима убијених |
|
|
| Недеља, 24 јун 2007 | |
|
Глас јавности
24. јун Подсећање на злочине над Србима у Пребиловцима, код Чапљине Иживљавање над костима убијених Делови смрвљених костију око 4.000 пребиловачких мученика, жртава усташких злочина из 1941. године, нађени су у насутом материјалу Спомен цркве срушене јуна 1992. године После краткотрајног прекида због забране Државног тужилаштва БиХ, у Пребиловцима су прошле недеље настављено рашчишћавање рушевина Спомен цркве Сабора Српских светитеља и пребиловачких мученика, у чију су крипту 4. августа 1991. положене мошти око 4.000 Срба, убијених од усташа у току 1941. Већина жртава је са подручја херцеговачких општина Чапљина и Столац, а међу њима је и 500 жена и деце из села Пребиловаца, које су усташе из околине убиле у Шурманачкој јами, поред Међугорја. Овај храм, чије је темеље пре 16 година освештао патријарх Павле, експлозивом су разорили Хрвати у јуну 1992. године, да би потом терен поравнали и на њему и око њега засновали депонију, подсећају чланови Српског националног друштва "Пребиловци".
У досадашњим рашчишћавањима рушевина храма дошло се до бројних доказа о смишљеном и монструозном злочину над костима невиних жртава усташког безумља. Делови смрвљених костију нађени су у насутом материјалу, а са њима и делови мермерног саркофага у који су биле положене. Велик број оштећених костију нађен је уз бетонски зид главне апсиде, на источној страни крипте, где их је бацила експлозија и просто залепила за бетон.
Кости мученика су положене у крипту у изузетно добром стању, а скоро све лобање су биле сачуване. Сада се углавном налазе стотине парчића пречника или дужине од неколико центиметара. Очигледно је да је цела црква, од темеља на три метра испод земље, минирана енормном количином експлозива, који је убачен у десетине избушених канала. Саркофаг је посебно миниран са свим костима или делом њих. Поред тога, у крипту су биле постављене и велике авионске бомбе "крмаче" и противтенковске мине, што је све активирано над костима деце. Овај озбиљан технички "подухват" није био проблем за моћну хрватску инжењерију и грађевинске фирме из Сплита и Метковића. До сада је пронађено око два одсто сахрањених костију, иако је прекопан већи део рушевина храма. Круже приче да су се хрватски војници из Пребиловаца враћали у Далмацију са дечјим лобањама о каишу. “ ” ПРЕБИЛОВЦИ ПРЕКРШТЕНИ У ПРИБИЛОВЦЕ — Пребиловчане је прошле године изненадило постављање ознаке, код истог моста, са натписом "ПРИБИЛОВЦИ". Само за неупућене реч је техничком пропусту или лапсусу. Назив села је икавизиран да би се створила представа да се ради о хрватском насељу, у коме би Срби били само окупатори, за чији је нестанак све дозвољено. Хрватски археолози и историчари, у својој познатој мегаломанији присвајања свега и свачега, деценијама причају да појам Пребиловци не значи ништа, већ да је прави назив села Прибиловци. Он наводно потиче од неких Ивана и Стјепана Прибиловића, средње-вековних босанских и хумских великаша, који су сви од проглашени за Хрвате, као и сам краљ Твртко (иначе, крунисан у Милешеви за краља Србије) и Херцег Шћепан (Стјепан, Стефан или Стеван) Косача, познат и као Херцег од Светог Саве! Управо ових дана, Пребиловци су поново избрисани са списка насеља. Почетком овог месеца, упоредо са изрицањем забране радова на утврђивању истине о судбини костију новомученика, општинске и регионалне власти, као и хрватско становништво у долини Неретве, уз ватромете и пуцњаву из свих оружја, су обележили "15. обљетницу Липањске зоре хрватске Херцеговине", што је "свечани назив" за заузимање српских насеља од стране Туђманове војске, потпуни прогон Срба и уништење свих њихових трагова у долини Неретве. Поред других свечаности, у општини Чапљина, 15. година "Липањске зоре" обележено је и значајном међународном спортском манифестацијом - Светским купом (клупско првенство) у спортском риболову. Оно је одржано у Караотоку, на теренима Парка природе Хутово блато, надомак Пребиловаца. Поменуто првенство, "Липањска зора" и отварање новог пута, била су добра прилика властима у БиХ и Чапљини, да њима омрзнуте Пребиловце, још једном избришу као насеље. Усташе су 1941, после покоља Пребиловчана, у сеоске куће населили хрватске породице, а назив Пребиловци заменили називом "НОВО СЕЛО". За време власти Титове партије, деценијама, за Пребиловце није ни било путне ознаке. Средином осамдесетих година стављен је путоказ иза моста на Брегави који је 1992, наравно, уклоњен. Скидање табле и брисање Пребиловаца је нови злочин над овим селом који, како истичу чланови Српског националног друштва Пребиловци пролази незапажено као и све друго. Г. Ј. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
