| Суђење за злочине над Србима у Орашју 1992. |
|
|
| Четвртак, 20 септембар 2018 | |
|
19/09/2018 | РТРС | СРНА
У наставку суђења десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Љубомир Павић рекао је да је његов брат Вид погинуо од гранате док је покушавао да спаси брата Чедомира којег је друга граната тешко ранила када су одведени из логора да копају траншее. Павић је испричао да је са браћом и оцем 8. маја 1992. године из Новог Града одведен у логор у Оџаку, гдје су многи српски заробљеници пребијани и мучени. Његов отац је, каже, размијењен у септембру, а он и браћа су остали у логору. "Убрзо су Чедомир и Вид пребачени у Доњу Махалу, а ја сам остао у Оџаку. Комшија Мирослав Курешевић и још неки људи који су били са мојом браћом рекли су ми касније да су они одвођени на копање траншеа. Једног дана пала је граната и тешко ранила Чедомира. Вид је кренуо да га извуче, али је погинуо од друге гранате", испричао је Павић.
Свједок је испричао да је Чедомир одвезен у болницу у Славонском Броду гдје је констатовано да му је повријеђена кичма, усљед чега је дуго био непокретан, а данас се креће уз помоћ штака.
Павић је рекао да је Видово тијело размијењено седам дана након погибије и да је сахрањен у Новом Граду. Свједок Славко Шишљагић рекао је да је сазнао да је његов брат Михајло убијен у Доњој Махали и да је бачен у Саву. "Од људи који су с њим били затворени сазнао сам да је мој брат био веома болестан. Испричали су ми да је једне ноћи неко дошао и питао ко је болестан. Јавили су се Михајло, Драган Јелић и Вујадин Горановић. Тада су одведени и никада се нису вратили", испричао је Шишљагић. Свједок је навео да је доктор из Црвеног крста из Орашја рекао да је Михајло умро природном смрћу, што је касније демантовао обдукциони налаз. "Касније је утврђено да је убијен 21. или 22. октобра и бачен у Саву, те пронађен у Сремској Митровици након мјесец дана. ДНК анализом је утврђено да је ријеч о мом брату. У Полицијској станици у Сремској Митровици гледао сам обдукциони налаз којим је потврђено да је смрт наступила од ударца тупим предметом у главу и ватреним оружјем", истакао је Шишљагић. Он је рекао да се пронађени посмртни остаци Вујадина Горановића још налазе у спомен-костурници, а да не зна да ли је Драган Јелић пронађен. Свједок Тужилаштва БиХ Оливер Даниловић испричао је да су га припадници ХВО-а заробили, заједно са оцем Симом и братом Милорадом, 13. маја 1992. године у породичној кући у Гуоницама, одвели у оџачки логор, након чега су пребачени у Босански Брод. "Милорад је у септембру пребачен у Орашје. Од људи који су с њим копали ровове 1993. године сам сазнао да га је убио војник ХВО-а који је наишао и рекао му да изађе из рова. Милорад то није хтио и војник је пуцао у њега", рекао је Даниловић. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва - убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима. Наставак суђења заказан је за 26. септембар. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
