| Стрељања уз аплауз |
|
|
| Среда, 20 јун 2007 | ||||
Страна 1 од 2
Глас јавности
20. јун НА ДАНАШЊИ ДАН : Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Стрељања уз аплауз Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом. Ниједан од ових злочина учињених над Србима у Босни и Хрватској до данас није процесуиран нити у Хагу, нити пред судовима БиХ Хлапчевићи, углавном муслиманско село у општини Високо, са веома мало хришћанског становништва (Хрвата 2, муслимана 612, Срба 19). Јавна егзекуција Срба овог села извршена је 20. јуна 1992. у центру села, где су присилно доведени из својих кућа. Убиства доведених Срба извршили су, у присуству и уз аплаузе локалног муслиманског становништва, блиски рођаци посматрача, припадници Армије БиХ, углавном из овог и суседних муслиманских села.
Имовина побијених и преосталих, прогнаних Срба села Хлапчевићи је опљачкана, а оно што пљачкаши, такође локални муслимани, нису могли да однесу, спаљено је и разорено. О том гнусном чину убиства, уз аплаузе бивших комшија, егзекутора и њихових најближих рођака, родитеља, жена и деце, сведоче два човека, жртве муслиманске егзекуције, који су и поред више прострелних рана ипак преживели стрељање.
Жртве: 1) Даница (Обрен) Дамјановић, 1940. и њен супруг 2) Славко (Јеремија) Дамјановић, 1935; 3) Душанка (Милош) Брајић-Ристић, 1945. њен син 4) Жељко (Неђо) Ристић, 1966; 5) Неђо (Милош) Масал, 1947; 6) Душанка Масал. Ходбина, мешовито село у општини Мостар, са веома сложеном структуром становништва (Срба 676, Хрвата 123, муслимана 329, Југословена 23, осталих 7), у походу на српско становништво и села овог дела Херцеговине окупирале су хрватске оружане формације 20. јуна 1992. Приликом запоседања села убијено је осам старијих Срба, од тога седам жена, велики број Срба отерано је у логоре, а остали мештани, деца и млађе жене су заштиту потражили и нашли бекством на слободну српску територију. Српска имовина је опљачкана и уништена. Српско гробље оскрнављено, а споменици на многим гробовима поломљени. Жртве: 1) Госпава (Анто) Главаш, 1910; 2) Рајка (Ђуро) Главаш, 1945; 3) Босиљка (Перо) Кајго, 1914; 4) Василија (Ристо) Кајго, 1923. (глувонема од рођења); 5) Риста (Алекса) Михић; 6) Нада (Рајко) Стевић, 1936; 7) Спасоје (Никола) Стевић, 1936; 8) Стана (Јово) Кнежић, 1922.
Коложићи - суров злочин извршен над три генерације познате и угледне породице Вуковића у овом претежно муслиманском селу, општине Високо (муслимана 309, Срба 165), десио се 20. јуна 1992. у 14.30 часова. У злочину извршеном претежно из лаког пешадијског аутоматског оружја за неколико минута је побијено шест чланова те богате српске породице. Злочин су припремили и извршили наоружани муслимани, војници Армије БиХ, углавном добровољци регрутовани из села ове и суседних општина.
Истог, али и следећег дана после злочина над побијеном српском породицом садистички су ликовале и иживљавале се прве комшије муслимани, њихове жене и деца. Два дана су, док тела нису однета из дворишта и сахрањена, пљували, мокрили, псовали и шутирали покојнике са којима су пре тога деценијама, изгледало је пријатељски, без међусобних сукоба, живели у најближем комшилуку, кућа до куће. Жртве: 1) Бошко Вуковић, 1927. и његова супруга 2) Драгиња Вуковић, 1924. њихов син 3) Рајко (Бошко) Вуковић, 1948; унук 4) Миодраг (Рајко) Вуковић, 1969. и најближи рођаци који су се код њих затекли 5) Јеленко (Душан) Вуковић, 1962. и 6) Здравко Вуковић, 1946. Овим жртвама треба са пуно разлога додати и Здравкову ћерку Тању Вуковић, средњошколку, која је, у скровишту, била сведок покоља. Након годину дана, у очајању, извршила је самоубиство активирањем ручне бомбе као избеглица у Илијашу. |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
