| Предочена документација о страдањима Срба у јуну 1992. и 1993. године |
|
|
| Четвртак, 07 јун 2007 | |
 Радио телевизија Републике СрпскеВијест РС и БиХ [12:15 07-ЈУН-07] Предочена документација о страдањима Срба у јуну 1992. и 1993. године БЕОГРАД, 7. ЈУНА (СРНА) - Центар за истраживање злочина над српским народом из Београда предочио је документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима 7. јуна 1992. и 1993. године године на подручју Чапљине и Сокоца у БиХ. Директор овог центра Миливоје Иванишевић у ауторском тексту у "Гласу јавности" наводи да је на данашњи дан 1992. године у акцији хрватских војних снага, под називом "Чегељ", на суров начин страдало осам Срба у селу Клепци, четири у селу Пребиловци и седморо у селу Опличићи, општина Чапљина.
На исти дан, 7. јуна 1993. године у нападу специјализоване диверзантско-терористичке јединице Армије БиХ страдало је троје Срба из села Горњи Поретак, општина Соколац.
Иванишевић пише да су Клепци, углавном српско село у општини Чапљина, (Срба 383, Хрвата 14, Југословена 13, осталих 13) нападнути истовремено кад и више околних српских села у синхронизованој акцији "потпуног чишћења" већег дијела Херцеговине од Срба и у току офанзиве "Чегаљ". Он наводи да је напад извршен 7. јуна 1992. године с циљем да се са подручја Чапљине коначно уништи и протјера српско становништво. "И у овом нападу жртве су убијене на веома суров начин. Српска имовина је опљачкана, спаљена и разорена. До темеља је разорен стари и веома цијењен хришћански споменик културе из седамнаестог вијека православни храм Светог Преображења", истиче Иванишевић. У тексту се наводи да су у овом нападу убијени Симана (Петко) Чуктераш /1925/, Зајко (Драго) Чуктераш, Лука (Ратко) Мандрапа /1948/, Биљан (Никола) Глоговац /1927/, Милош Ђорић /1942/, Неђо (Спасоје) Марушић /1945/, Слободан (Милорад) Марушић /1960/ и Љубо (Симо) Пантић /1941/. Иванишевић пише да је Пребиловци, село у Општини Чапљина (Хрвата 1, Срба 172, осталих 1) веома познато српско стратиште и култно мјесто из претходног рата поново било изложено геноциду и страдању у походу хрватских ружаних формација, када је, претежно у властитим кућама, на суров начин убијено више мјештана српске националности. "Поход и на ово српско село извршен је у оквиру већ помињане хрватске офанзиве под командом генерала Јанка Бобетка, команданта `Јужног војишта`", наводи се у тексту и додаје да је у току заузимања села и окупације разорено све што је српско: православна црква, гробље и спомен-костурница српских жртава из претходног рата и Павелићеве НДХ. Послије извршеног злочина, имовина страдалих, избјеглих и прогнаних Срба опљачкана је и уништена. Жртве у овом селу су Госпава Драгичевић-Гоша /1906/, Драгиња (Ристо) Медан /1923/, Бранко (Драго) Драгичевић /1960/ и Владо (Васо) Чоловић /1947/. У тексту се описују и страдања у Опличићима, једном од мјешовитих и претежно муслиманских села на подручју општине Чапљина (Муслимана 916, Хрвата 108, Срба 345). "Српски дио села доживио је исту судбину 7. јуна 1992. као и остала мјешовита насеља у којима је осим Хрвата или Муслимана живјело и српско становништво или чисто српска села у овој општини. У Опличићима сви убијени цивили су српске националности и живот им је одузет на веома суров начин, претежно хладним оружјем", наводи се у тексту. Иванишевић истиче да су остали Срби, преживјели мјештани овог села, протјерани или су, поготово дјеца и жене, још прије напада, наслућујући несрећу, избјегли у подручја под српском управом, а њихову имовину нападачи су до темеља опљачкали, спалили или разорили. Убијени су Невенка Ијачић /1920/, Боса Ијачић /1928/, Витомир (Гојко) Дулаћ /1970/, Радомир (Љубан) Покрајчић /1968/, Славко (Војислав) Пухало /1949/, Драго (Лука) Ијачић /1907/ и Војко (Лазар) Иљачић /1921/. У документацији Центар за истраживање злочина над српским народом наводи се да су у малом планинском српском насељу на подручју општине Соколац Горњи Поретак (Срба 12) добровољци прикупљени из муслиманских села ове и сусједних општина, приликом упада у село, ножевима и тупим предметима масакрирали три цивилна лица, једине мјештане, који су се затекли у својим кућама. "Село је до темеља опљачкано, отет сточни фонд, а при напуштању села, муслимански војници су разорили и бацачима пламена спалили све, непокретну имовину: стамбене зграде, оборе, кошеве и остале помоћне објекте, као и нешто мало још од зиме преосталих пластова сијена за сточну прехрану", пише Иванишевић. Убијени су Бранка (Мирко) Грујић /1931/, Илинка (Душан) Лукић /1942/ и Зорка (Илија) Лукић /1907/. Центар за истраживање злочина над српским народом позвао је читаоце "Гласа јавности" да помогну у откривању злочина и допуни података које су саопштили, те комплентирању документације овог центра./ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
