| Свједочења о ратним злочинима над Србима у Орашју |
|
|
| Четвртак, 10 мај 2018 | |
|
10/05/2018 | РТРС | СРНА
На суђењу десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године, свједок тужилаштва Павле Миловановић рекао је данас пред Судом БиХ да се војна полиција ХВО-а најлошије и најригорозније односила према српским заробљеницима из насеља Букова Греда. "Из средњошколског центра су их изводили Перо Винцетић и његови сарадници, а када су се послије два-три часа враћали били су у модрицама", изјавио је Миловановић. Описујући начин на који је заробљен током рата, свједок је на почетку данашњег рочишта испричао да су га из стана у Орашју извела три непозната, наоружана лица у униформи ХВО-а и одвела у шупу у Доњој Махали у којој је било још 12 српских цивила, "на којима није било назнака да су малтретирани".
Убрзо су, како је рекао, сви пребачени у кућу Пере Винцетића, гдје су морали да науче хрватску химну, а након тога су одвезени у атомско склониште.
"У склоништу је било и Хрвата и Бошњака, а ми Срби били смо издвојени у једну просторију из које, за разлику од осталих, нисмо могли да изађемо", додао је Миловановић. Он је навео да их је након пет дана војна полиција одвела у средњошколски центар у Орашју, гдје су им рекли да буду на десној страни сале, јер ће на лијеву страну бити доведени људи из Букове Греде. "Након пар дана довели су око 15 српских цивила, међу којима је било и жена. Изгледали су јадно, али нису имали повреде. Нама је било забрањено да с њима комуницирамо", испричао је Миловановић. Он је рекао да су према њему сви полицајци били коректни, осим Николе Трогрлића, који га је малтретирао. Миловановић је тврди да су заробљеници ишли добровољно на копање ровова, те да је на Видовицама погинуо Илија Максимовић, "а ветеринар Љубо погинуо је од гранате". Свједок је испричао да је почетком августа 1992. године пребачен у насеље Махала, одакле је само једном ишао на копање ровова. Када је требало да дође Међународни црвени крст, према ријечима Миловановића, стражари су рекли заробљеницима да кажу су ту из безбједносних разлога, што су и учинили. Миловановић је посвједочио да је својој жени једном приликом када му је дошла у посјету рекао да замоли Ђуру Матузовића, с којим је био пријатељ још од прије рата, а који је у том периоду био међу главнима у кризном штабу у Орашју, да га извуче из заробљеништва. Он је, између осталог, рекао да је Матузовић 25. августа дошао са његовом женом и рекао да га пусте, одвео га у кризни штаб, дао му потврду да је од 4. маја до 25. августа био у изолацији и одвезао га до хрватске границе. Свједок Мато Ђурковић рекао је да је као припадник Хрватске војске у Великој Горици добровољно у априлу 1992. године прешао у 104. ХВО бригаду у Домаљевцу. Ђурковић је потврдио да је у школи био логор, те да је након повратка у Хрватску чуо да су притвореници одвођени да копају ровове и косе траву. Суђење ће бити настављено 16. маја. За злочине у Орашју 1992. и 1993. године оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. Оптужница их терети за прогон српског становништва, убиства, затварање, мучење, силовања и друга нечовјечна дјела. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=297708 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
