| Напади на Сарајево, Пале и више села |
|
|
| Петак, 08 јун 2007 | ||||
Страна 1 од 2
Глас јавности
8. јун НА ДАНАШЊИ ДАН: Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Напади на Сарајево, Пале и више села Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом Припремио: Миливоје Иванишевић Пале, изузев Трнова, најмања је општина и најмањи општински центар у заједници од десет општина које чине подручје града Сарајева. Пале су још у пролеће 1992. постале стециште Срба избеглих из осталих делова Сарајева. Међутим, за разлику од муслиманског, знатно мањег дела Сарајева, српски делови овог града, а тиме и градић и општина Пале, никада нису били предмет заштите, бриге или хуманитарне подршке представника тзв. међународне заједнице. Напротив, гранатирања и сви остали облици ратних дејстава били су готово свакодневна стварност српског дела Сарајева, а тиме и општине Пале. Али, на ту чињеницу представници међународних институција се нису освртали. Ни у једном извештају није поменуто ни страдање Срба Сарајева, ни страдање Срба Пала.
(Готово је немогуће не поменути, још један, историјски гледано, значајан догађај везан за ово место. Приликом немачког напада и окупације Краљевине Југославије априла 1941. у Палама је одржана последња седница југословенске владе у отаџбини. Многа ратна и поратна збивања двадесетог века могу овај градић временом претворити у култно место Срба Балкана.)
Веома жесток напад на Пале извеле су оружане формације Првог корпуса Армије БиХ 8. јуна 1992. У то време место је врвело од Срба који су ту заштиту нашли бежећи не само из муслиманског дела Сарајева, већ и из Зенице, Вареша, Витеза, Кисељака и осталих околних општина које су се нашле под влашћу муслиманско-хрватске политичке и оружане коалиције. За дан напада муслимани су изабрали дан сахране више десетина српских бораца који су страдали у Жепи. Колико су значај дали 8. јуну 1992. види се и по томе што су овај датум прогласили за празник "Дан битака за Сарајево". Пале су бранили сами мештани и избеглице које су ту нашле заштиту. Војска Републике Српске је тек настајала и тада су још били у формирању Главни штаб и поједине команде. Жртве: 1) Славко (Милинко) Петровић, 1952; 2) Драган (Новица) Гранић, 1964; 3) Момчило (Јован) Ћосић, 1968; 4) Петар (Душан) Пандуревић, 1949; 5) Јездимир (Васкрсије) Кусмук, 1958; 6) Миле (Ђуро) Кокотовић, 1958; 7) Жељко (Ново) Јокић, 1961; 8) Славко (Никола) Илић, 1943; 9) Павле (Неђо) Абула, 1968; 10) Јован (Гавро) Гавриловић, 1953; 11) Радомир (Урош) Елак, 1952; 12) Данило (Миланко) Цицовић, 1952; 13) Младен (Љубиша) Срдановић, 1971; 14) Мирко (Милош) Грачанин-Мишо, 1941; 15) Дражен (Ранко) Јасика, 1965; 16) Милун (Бранко) Лиздек, 1943; 17) Ранко (Миле) Клачар, 1959. |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
