| Напади на Сарајево, Пале и више села |
|
|
| Петак, 08 јун 2007 | ||||
Страна 2 од 2
Обади (Хрвата 3, муслимана 135, Срба 684), и Шпат, чисто српски заселак претежно муслиманског села Сасе (муслимана 449, Срба 78) у сребреничкој општини. Цео тај крај, а поготово село Сасе, чувено је и познато као староримски и потом средњевековни српски рудник олова и сребра. (У петнаестом веку, по неспорним историјским изворима, рудник је био у власништву Стефана Лазаревића.) Напад на ова два насеља 8. јуна 1992. извршили су муслимани, припадници, у то време познатих Зелених беретки и Патриотске лиге, односно Армије БиХ, углавном добровољци из околних муслиманских села: Скендеровића, Моћевића, Ликара, Стожерског, Поточара, као и из градова Сребренице и Братунца. У нападу, посебно у српском засеоку Залазје, убијено је више лица српске националности. Остали мештани, поготово деца, старије особе и жене, спас нашле у бегству у српска села и Братунац. Многи од њих су том приликом били повређени. Сва српска имовина у овим местима је опљачкана, разорена и спаљена. Оскрнављен је разорен саски православни манастир. Жртве: 1) Мирко (Илија) Петровић, 1964; 2) Драго (Живко) Симић, 1949; 3) Славко (Станислав) Аврамовић, 1971; 4) Срећко (Драго) Спајић, 1928; 5) Миладин (Богдан) Цвјетиновић, 1936; 6) Достана (Момир) Цвјетиновић, 1930; 7) Милован (Анђелко) Грујичић, 1943; 8) Миленко (Драгослав) Стјепановић, 1944; 9) Илија (Јован) Зекић, 1955. Хотоњ, за локалне услове доста велико, вишенационално, село (општина Вогошћа-Сарајево) у коме доминантну скупину чини муслиманска популација (Хрвата 59, муслимана 2042, Срба 800, Југословена 98, осталих 50). Српски део села и околне српске засеоке напали су 8. јуна 1992. припадници Првог корпуса Армије БиХ регрутованих са подручја ове и суседних сарајевских општина. Том приликом убијено пет лица српске националности из породице Пајдаковић. Преживели мештани српске националности потражили су спас на територији и у насељима под управом српских органа власти. Покретна имовина страдалих и избеглих Срба Хотоња опљачкана је, а непокретна спаљена и уништена. Жртве: 1) Бошко (Јово) Пајдаковић, 1913, његова супруга 2) Деса (Никола) Пајдаковић, 1915; 3) Каменко (Боро) Пајдаковић, 1959; 4) Милан (Ђорђе) Пајдаковић, 1963; 5) Милена Пајдаковић, 1912. Сарајево, у урбаном делу града, у Озренској улици, наоружани припадници муслиманских јединица тзв. Зелених беретки из састава Армије БиХ, 8. јуна 1992. у породичној кући Ђорђа Драшковића и у околним стамбеним објектима, без непосредног повода убили су и нанели тешке телесне повреде великом броју цивилних лица српске националности. И овај злочин који су извршили муслимански војници, припадници Армије БиХ, инспирисан је једино националним и верским мотивима, односно чињеницом што су жртве припадале српској нацији и православној вери. То је било довољно да им се ускрати живот у Сарајеву. Куће и имовина страдалих мештана и њихових суседа опљачкане су и демолиране. У приближно истом временском раздобљу у граду оштећен је историјски и културни споменик, српска Саборна црква из 1872. Опљачкан и спаљен део Митрополије са библиотеком значајних издања и публикација. У више наврата гранатирана је српска црква Светих Архангела Михаила и Гаврила. Жртве: 1) Слободан (Гојко) Драшковић, 1952; 2) Данило (Благоје) Лале, 1935; 3) Рајко Танић, 1952; 4) Саво (Милош) Вуковић, 1953; 5) Радмило (Ристо) Елез, 1973. Догодило се истог дана: Глас јавности, 7. јун 2007. Убијени Срби сахрањени у дворишту (СИНА) |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
