| Бурно у Хагу – сукоб вештака и Станишићеве одбране |
|
|
| Среда, 31 јануар 2018 | |
|
Бета | среда, 31.01.2018. | Б92.net
Одбрана Јовице Станишића оспоравала је, пред судом у Хагу, веродостојност вештака за историју оптужбе Роберта Доније. Они су сугерисали да је Донија упоредио власти Србије са нацистичком Немачком. Донија је, међутим, негирао да је то учинио и да је то његов став. Станишићев бранилац Вејн Џордаш предочио је да је Донија био међу потписницима писма Међународном суду правде у Хагу поводом процеса у којем је БиХ тужила Србију због геноцида током босанског рата. У том писму, како је цитирао Џордаш, потписници су оценили да је то што је суд дозволио Србији да му ускрати записнике за седница Врховног савета одбране исто као када би суд у Нирнбергу дозволио нацистичкој Немачкој да му ускрати приступ доказима.
Донија је у судници негирао да је власти Србије упоредио са нацистичком Немачком и да је то икада било његово мишљење.
Одговарајући на питање Станишићевог браниоца, амерички историчар је рекао да је "на неки начин, Србија одговорна за геноцид у Сребреници".
Станишићев бранилац тврдио је и да у записницима са седница Скупштине
РС, Врховног савета одбране СРЈ и другим документима, које је Донија
анализирао, нема ни речи о великој Србији као ратном циљу.
"То је тачно. Тај термин био је анатема за све српске лидере и они су избегавали да га употребљавају, било јавно или тајно. Вође су биле алергичне на тај термин и нису хтеле да имају ништа с њим", одговорио је вештак оптужбе. Упитан да ли је и уједињење свих српских земаља било такав табу, Донија је одговорио да је с временом "превагнула идеја да би требало да постоје одвојени српски ентитети" као што су РС, Република Српска Крајина, Србија и Црна Гора. "Уједињење у јединствену државу било је скоро скинуто с дневног реда", казао је сведок. Свој став Донија је образложио тврдњом да је постојала "обимна умешаност политичке и војне елите Србије у планове који су довели до геноцида у Сребреници". Вештак оптужбе рекао је да и тадашњег председника Србије Слободана Милошевића сматра одговорним за ратне злочине у БиХ. "Милошевића видим као управљача активностима босанских Срба који је одговоран за бар нешто од онога што су они урадили", казао је Донија. На примедбу Станишићевог браниоца да је Милошевић, насупрот лидерима Републике Српске, заговарао прихватање Венс-Овеновог мировног плана 1993, Донија је узвратио да је то тачно, али да је председник Србије и после тога "верно подржавао стратешке ратне циљеве РС и помагао Србима да наставе борбу". Као најважније међу тим циљевима, сведок је јуче навео раздвајање Срба од Хрвата и Муслимана, уклањање границе међу Србима на Дрини и поделу Сарајева. Адвокат Џордаш сугерисао је да се Милошевић супротстављао злочинима, а Донија је додао да је председник Србије "охрабривао" Србе да наставе рат и снабдевао их оружјем. Станишићев бранилац тврдио је и да у записницима са седница Скупштине РС, Врховног савета одбране СРЈ и другим документима, које је Донија анализирао, нема ни речи о великој Србији као ратном циљу. "То је тачно. Тај термин био је анатема за све српске лидере и они су избегавали да га употребљавају, било јавно или тајно. Вође су биле алергичне на тај термин и нису хтеле да имају ништа с њим", одговорио је вештак оптужбе. Упитан да ли је и уједињење свих српских земаља било такав табу, Донија је одговорио да је с временом "превагнула идеја да би требало да постоје одвојени српски ентитети" као што су РС, Република Српска Крајина, Србија и Црна Гора. "Уједињење у јединствену државу било је скоро скинуто с дневног реда", казао је сведок. Донија је прихватио сугестију Станишићевог браниоца да је Србија одбијала идеју о уједињавању коју су до краја рата заговарала вођства РС и РСК. Прецизирао је да је та идеја дефинитивно одбачена још у марту 1992. на састанку о уставном уређењу СРЈ. Унакрсно испитивање вештака оптужбе за историју, Станишићева одбрана наставиће сутра. Станишића (67), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања. Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације. На челу тог подухвата, по оптужницу, био је председник Србије Слободан Милошевић. После првог суђења, које је, након једног неуспелог покушаја, почело 2009, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице. Апелационо веће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво, поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен пред судским Механизмом, правним наследником Трибунала. Процес Станишићу и Симатовићу последњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ. Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодела. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=01&dd=31&nav_category=64&nav_id=1353567 |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
