Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Ратни злочини у Сарајеву
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Ратни злочини у Сарајеву Штампај Пошаљи
Понедељак, 08 мај 2006
politika-logoПолитика
Понедељак, 8. мај 2006.



Ратни злочини у Сарајеву
Споран број убијених Срба


Сарајевске власти и Хашки трибунал тврде да је страдало 836 Срба, док Центар за
истраживање злочина има списак са именима 5.540 Срба


У Београду је са одобравањем дочекана вест да је сарајевски недељник „Слободна
Босна” у последњем броју писао о страдању Срба у Сарајеву. Нарочито се цени
чињеница да је на насловној страни објављена фотографија на којој су приказани
убијени сарајевски Срби, са главним насловом „Језива судбина Срба у Сарајеву”.
Међутим, то што је лист навео да је у Сарајеву током рата ван ратних дејстава
убијено око 850 Срба, и поред задовољства што се проговорило о табу-теми
сарајевских власти, изазвало је бурне реакције у српској јавности.


Чак и у коментарима на веб-сајту Б92, који је у недељу пренео делове текста из
сарајевског недељника, а чији су посетиоци веома осетљиви на тему ратних
злочина, и то без обзира на број жртава и страну у сукобу, преовладала су
мишљења да је 850 убијених Срба, број који је наведен у тексту, више политичка
чињеница и последица препуцавања разних државних и невладиних институција у
Федерацији БиХ, али и Републици Српској – него одраз стварног броја жртава.
Посетиоци сајта углавном сматрају да је број српских жртава већи. „Живот Срба у
Сарајеву је био као живот Јевреја у Берлину”, каже за „Политику” директор
Центра за истраживање злочина над српским народом Миливоје Иванишевић, који је
готово комплетирао број страдалих сарајевских Срба и који би требало ускоро да
се објави.

„На списку се налази 5.540 Срба, по имену и презимену, времену и месту
страдања. Од овог броја на провери је још око 150 несталих, а са овог списка
смо изоставили око 500 жртава чије би појављивање било спорно, било због тога
што немамо потпуне податке, име, презиме, време или место страдања, било зато
што се ради о жртвама друге националности”, наглашава Иванишевић.

У Сарајеву, које је пре почетка рата имало нешто више од 650.000 становника, од
тога око 155.000 Срба, број убијених Срба у десет сарајевских општина чини 3,4
одсто од укупног становништва.

Међутим, према изворима „Слободне Босне” из хашког тужилаштва, које је обрадило
сва убиства на подручју сарајевске полиције, укупно је убијено 836 цивила
српске националности ван ратних дејстава. Према налазима хашког тима,
најодговорније особе за ликвидације Срба у сарајевским насељима Храсница и
Добриња су команданти тадашњих армијских снага генерал Исмет Хаџић и Фикрет
Превљак, пише „Слободна Босна”.

Поводом ових објављених података, Иванишевић каже да је то само део онога до
чега је дошао Документациони центар. Наиме, они поседују списак са више од
3.000 имена осумњичених за злочине над сарајевским Србима.

У опширном тексту о убиствима Срба у Сарајеву током рата у БиХ, „Слободна
Босна” указује да званичници из Републике Српске истичу да је у Сарајеву
убијено неколико хиљада Срба, док директор невладиног
истраживачко-документационог центра у Сарајеву Мирсад Токача такве тврдње
сматра политичким нагађањима. Шеф федералне комисије за тражење несталих Амор
Машовић на подручју десет сарајевских општина број несталих особа српске
националности процењује на 250 до 300, а Савез логораша Републике Српске је пре
четири године саопштио да је у Сарајеву убијено више од 8.000 Срба.

Дакле, једанаест година по завршетку рата недоумице о броју страдалих Срба су
још увек велике. Зато би јучерашњи захтев Организације породица заробљених и
несталих цивила из источног Сарајева упућен Уставном суду БиХ да одреди начин
извршења раније одлуке, којом је Влади Федерације БиХ наложено да достави све
податке о несталим Србима током рата у Сарајеву – покренуо сумирање драгоцених
података о жртвама.

Председник те организације Мирјана Симанић је нагласила да се од Уставног суда
тражи да обавеже Владу Федерације БиХ да формира мешовиту комисију која ће
утврдити тачан број и начин страдања Срба у Сарајеву током рата и коначно
обавестити породице о месту њихове сахране.
 


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >