| Убијали, мучили и прогонили Србе |
|
|
| Петак, 29 децембар 2017 | |
|
29.12.2017 13:14 | Горан Маунага | Глас Српске
Сарајево - Тужилаштво БиХ оптужило је 14 особа за ратне злочине и злочине против човјечности над српским цивилима почињене 1992. и 1993. године на подручју општине Коњиц. Ријеч је о некадашњим припадницима Армије РБиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране, МУП-а РБиХ и паравојних формација. Оптуженима је на терет стављено убиство више десетина људи, мучење, злостављање, пљачкање и прогон готово цјелокупног цивилног становништва српске националности са подручја Коњица. - Оптужени су учествовали у широком и систематичном нападу на цивилно становништво српске националности на подручју Коњица и околине и поступали супротно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција о заштити цивилних особа за вријеме рата - саопштило је Тужилаштво БиХ.
- Цивили су незаконито заточени и одведени у логоре и друге објекте на подручју Коњица гдје је настављено њихово мучење и злостављање. Почињени злочини проузроковали су прогон готово цјелокупне популације српске националности са наведеног подручја, од чега се тек мали број вратио у мјеста пријератног боравишта - наводи Тужилаштво БиХ које је Суду БиХ прослиједило оптужницу на потврђивање.
Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) ухапсили су 4. децембра 13 осумњичених, а неки од њих су задржани у притвору. Неколико дана касније ухапшен је и војни аташе Амбасаде БиХ у Холандији Енес Јахић који се такође нашао у оптужници. Он је у рату био командир Специјалне јединице полиције у Коњицу чији су припадници у мају 1992. године међу првима ушли у Брадину и вршили злочине. Међу оптуженима су и ратни замјеник командира полицијске станице Коњиц Шефик Никшић, стражар логора "Челебићи" Алмир Падаловић и командант диверзантско-извиђачке јединице Армије РБиХ "Акрепи" Митко Пиркић. Према непотпуним подацима, на подручју коњичке општине у вријеме на које се односи оптужница убијено је више од 160 српских цивила, а тијела неких од њих никада нису пронађена.
Потпуно су опљачкана и до темеља срушена 54 села у која се готово нико није вратио. Најмасовнији појединачни злочин је почињен у Брадини гдје је од 25. до 27. маја 1992. убијено педесетак Срба. У сеоској школи били су затворени дјеца, жене и старци, а мушкарци су одведени у логоре "Мусала", "Челебићи" и "Лора" гдје је животе изгубило још њих 22, док се за пет још трага. Жене из Брадине, Доњег Села, Главатичева, Брђана и других села су силоване.
Славко Нинковић из Удружења Коњичана РС, којем је страдало 15 чланова породице, каже да је добро да је Тужилаштво БиХ послије 25 година коначно нешто предузело, али да нема повјерења у ту институцију. - Дај боже да буду осуђени бар ови против којих је подигнута оптужница, јер не вјерујем у Тужилаштво БиХ. Мој стриц и стрина су заклани и нису нађени ни након 25 година. Ни рођаци који су побијени 1992. године нису нађени, тако да не вјерујем да ће правда и право бити задовољени - каже Нинковић. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић каже да су у овом случају почињена најтежа кривична дјела попут убистава дјеце, жена и стараца. - Таква кривична дјела заслужују најстрожу казну и очекујем да суд суди по праву и правди, а не по личним, националним или политичким опредјељењима као што је то било у неким предметима. Тако ће и бити ако се буде судило на основу изјава свједока и материјалних доказа. То знам јер сарађујемо са тужиоцем у том предмету. Максималне казне су једини логичан исход - каже Којић. МУП РС је само због злочина у Брадини тужилаштвима поднио шест извјештаја и њихових допуна против 18 идентификованих лица. Оптужница против припадника Војске РС Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу и против четири особе због помагања у геноциду. Некадашње припаднике Војске РС са подручја Власенице терети за присилно одвајање и убиство најмање 21 мушкарца бошњачке националности и присилно заустављање и пљачкање конвоја који су превозили цивиле након пада Сребренице, те силовање жена и дјевојака присилно одвојених из конвоја. Оптужени су бивши командант Власеничке бригаде Миле Косорић, те Борислав Стојшић, Момчило Тешић и Рајко Дракулић. Оптужени Енес Јахић, командант Специјалне јединице полиције у Коњицу Шефик Никшић, замјеник командира полицијске станице Коњиц Алмир Падаловић, стражар у логору "Челебићи" Митко Пиркић, командант диверзантско-извиђачке јединице "Акрепи" Реџо Балић, припадник јединице "Акрепи" Сеад Јусуфбеговић, гинеколог Сафаудин Ћосић Аднан Аликадић Сенадин Ћибо Мухамед Цакић Аган Рамић Исмет Хебибовић Хамед Лукомирак Есад Рамић
Докази Тужилаштва БиХ
167 свједока
3 стручна вјештака 780 материјалних доказа |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
