| Убијено две трећине мештана Лисовића |
|
|
| Среда, 06 јун 2007 | |
|
Глас јавности
6. јун НА ДАНАШЊИ ДАН: Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Убијено две трећине мештана Лисовића Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом Припремио: Миливоје Иванишевић Лисовићи по броју становника, више него лилипутански, мало српско село у одумирању (свега шест становника), на десној обали реке Босне, Општина Трново - Сарајево, напали, окупирали и држали под под својом влашћу у раздобљу од 6. до 12. јуна 1992. муслимани, наоружани припадници Армије БиХ.
За то време сурово су поубијали, углавном хладним оружјем, претежно ножем и маљем, две трећине мештана овог села. Скромну имовину и стоку тих неколико породица опљачкали су, а некретнине попалили. Од тада је село етнички уништено и у Лисовићима нема услова за живот.
Жртве: 1) Марко (Милан) Ивановић, 1931; 2) Данило (Блашко) Ивановић, 1925; 3) Цвијета (Алекса) Ивановић, 1923. и њен супруг 4) Симо (Манојло) Ивановић, 1925. Тузла - градско насеље, 6. јун 1994. Услед сталног узнемиравања, малтретирања и  претњи на националној основи, породица доктора Радомира Ботурана покушавала је у више наврата да оде из Тузле и сигурност потражи негде ван простора муслиманске државе. Локалне власти то нису дозвољавале. По њима лекари су били под сталном радном обавезом. Тузла је у то време, као и остали градови под муслиманском влашћу, била град-логор за лица српске националности. Породица је страдала наведеног дана под неразјашњеним околностима. Да би прикрили злочин, власти су саопштиле да је породица погинула у неком минском пољу, али основано се сумња да је егзекуција извршена по налогу војног или цивилног руководства овог града.Жртве: 1) Др Радомир (Срето) Батуран, 1957. његова супруга 2) Бранка Батуран, рођ. Јанковић, 1963. и кћи 3) Маја (Радомир) Батуран, 1987. Тасовчићи, велико село у Општини Чапљина са релативном српском већином (Хрвата  296, Срба 701, муслимана 512, Југословена 132, осталих 31), хрватске и муслиманске оружане снаге настојале су да га коначно очисте од српског становништва и ту акцију су започеле 7. и 8. јуна 1992. И до тада је у селу било појединачних убистава, хапшења и одвођења у логоре, пљачки, уцена, претњи, најразноврснијих притисака и малтретирања, али не и већих егзекуција или изгона из села. Убиства и истеривање Срба из овог краја почела су офанзивом хрватских оружаних састава, коју је њихов командант "Јужног војишта" генерал Јанко Бобетко назвао операцијом "Чегаљ". Ускоро су Тасовчићи, као и остала села ове општине, етнички очишћени од српске популације. Имовина српских жртава и протераних Срба је опљачкана и разорена. Исто се догодило и са имовином српске православне цркве, која је оскрнављена, опљачкана и демолирана. Жртве: 1) Љубица Карадеглија, 1907; 2) Илија (Илија) Мисита-Пундо, 1926; 3) Милан (Саво) Мисита-Пота, 1943; 4) Ђурђе (Новица) Рељић, 1944; 5) Војислав (Ђоко) Радојевић, 1973; 6) Стана Бекан, 1910; 7) Цвијета Драшко, 1902; 8) Бранко (Драго) Бекан, 1943; 9) Ђоко (Новица) Ђонлага, 1944; 10) Вукашин (Новица) Рељић, 1971; 11) Даница (Пајо) Мркоњић, 1912; 12) Новица (Јован) Рељић, 1945; 13) Сока (Данило) Прело, 1914; 14) Бојана (Перо) Лечић, 1976; 15) Јованка (Мирко) Лечић, 1945; 16) Лука (Ратко) Мандрапа, 1948. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
