Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Миливоје Иванишевић за „Новости“: Казне нема само за злочине над Србима Штампај Пошаљи
Недеља, 24 децембар 2017
Миливоје Иванишевић, председник Института
Вечерње новости | 24. децембар 2017 |

Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за "Новости" пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности

Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992. године, само је доказ чињенице да у Босни и Херцеговини процес кажњавања одговорних за злочине, посебно кад је реч о муслиманским функционерима, још није приведен крају. Чак напротив, није честито ни започет.

Поменути пуковник се терети за масакр српског становништва у селу Брадина (33 Хрвата, 16 Муслимана и 604 Срба) у општини Коњиц, које је нападнуто и уништено 25. и 26. маја 1992. Спаљено је и разорено 200 стамбених зграда. Уништен је и православни храм Светог Вазнесења. Основна школа "Звонимир Белиша Ного" је постала затвор, а село концентрациони логор у који су затворени сви преживели мештани. Истог дана је и у граду спортска дворана "Мусала" претворена у логор, у који су затворени мушкарци, већином рањеници, похапшени у Брадини. Приликом напада у селу је убијено 37 мештана, више од 200 њих је повређено, а међу њима много деце, жена и старијих мештана.


У сеоском затвору је убијено још осам, а у логору "Мусала" 13 Срба. Судбину затворених жена морамо изоставити. Коначан број убијених у логорима није познат. Извесно је убиство још 19 људи у логору "Челебићи". На подручју општине је откопано више масовних гробница и до сада евидентирано 297 убијених и 172 нестале особе српске националности.

При свему томе посебну пажњу завређују логори, њихови команданти, управници, иследници, стражари... У БиХ је, према документацији Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, евидентирано 536 логора у којима је било затворено више десетина хиљада људи српске националности. Број убијених никада се неће сазнати. У тим мучилиштима је на разним дужностима и пословима ангажовано не мање од 5.000, готово без изузетка, злочинаца. Њихова имена су позната. Дали су их преживели затвореници и деценијама се налазе у полицијским документима. Једино је нејасно зашто су ти зликовци, попут ухапшеног пуковника Енеса Јахића, на слободи.

То нам даје за право да поставимо бар неколико питања. Прво за логор "Луке" у Бихаћу. Ту је затворена и убијена вероватно најстарија српска жртва 20. века, Боја Кењало, рођена 1888. из села Рачић (поред ње се помињу Михајло Кењало, 1909; Марко Гогић, 1923. и Милка Гајић, 1914) Покојница је ухапшена 26. октобра 1994. у 106. години живота, а мртву су је вратили 1. децембра. Одговорни нису пронађени, а нису ни тражени. Помињу се неки Црни и неки Фикрет. Али и Кемал Кокић, Кемал Липовача.

Тарчин, логор "Силос" са више од 700 затвореника. Позната имена осам убијених Срба. Сви управници, иследници, чувари, мучитељи, убице, познати су: Бећир Хујић, Шериф Мешановић Шера, Асим Корић, Фадил Човић, Рефик Туфо, Мустафа Кактић, Енвер Дуповац...

У Сарајеву су евидентирана 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених никад није истражен. У евиденцији је и пет логора - јавних кућа са више од 200 жена српске националности, старих од 12 година па навише. Нажалост, нема простора да наведемо ни за Сарајево, ни за БиХ имена жртава и имена одговорних. Једино је јасно да су многи од њих на одговорним функцијама у БиХ.

Не може се, међутим, објаснити зашто је Србија индиферентна према својим држављанима који су починили злочине над Србима, и то не само у логорима БиХ. Многи држављани Србије су осумњичени за убијање Срба у Хрватској и БиХ. Оно што су за Јевреје у Берлину били гестаповци, то су за Србе Сарајева Санџаклије, држављани Србије.

Можда су ови које наводимо недужни, али треба обзнанити: Хајрудин Халиловић Мрчо из Пријепоља и његов брат Сефер Халиловић. Првог памте људи из концлогора "Високо" где је робовало око 500, а убијено десет Срба. Други је био командант ГШ Армије БиХ. Ту је и Зулфикар Алишпаго Зука (заправо Зулфо Алић) из Новог Пазара, командант специјалне бригаде састављене од људи из Санџака, Фоче и муџахедина. Имао је и свој логор на Игману где је убијено 13 Срба.

Рамиз Дураковић
из Пријепоља, командант "Зелених беретки" и 43. брдске бригаде у Горажду; Медо Хазнадар, из Пријепоља, командант Прве санџачке бригаде и један од команданата на Игманском ратишту; Рамиз Пљакић, из Сјенице, командант у Посавини по злу познате 108. "легендарне" бригаде Армије БиХ; Мурат Кахровић из Сјенице, помоћник команданта Прве санџачке бригаде; Бећир Скробановић из Пријепоља, један од руководилаца "Зелених беретки"с у Соколовића колонији... И стотине других из Рашке области и Војводине.

Изгледа невероватно, али откад је у Шапцу 1992. суђено браћи Репић за малтретирање муслиманских затвореника у Зворнику, у Србији је осуђено или испоручено Хагу неколико стотина Срба. За то време ниједном држављанину Србије није у Београду суђено за злочине над Србима. Можда таквих и нема. Или, такав грех опет треба опростити!


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:702691-Milivoje-Ivanisevic-za-Novosti-Kazne-nema-samo-za-zlocine-nad-Srbima




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >