| Масакрирање заробљеника |
|
|
| Субота, 02 јун 2007 | |
|
Глас јавности
2. јун НА ДАНАШЊИ ДАН Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Масакрирање заробљеника Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо и комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом Припремио: Миливоје Иванишевић Липац, село у општини Добој, настањено претежно српским становништвом (Срба 969, муслимана 2, Хрвата 11, Југословена 29, осталих 11) напала је 2. јуна 1993. године 109. брдска бригада из Грачанице која је припадала оружаним формацијама Армије БиХ. Српска одбрана је дуго одолевала нападу и успела да спасе село у коме се налазио и велики број српских избеглица из околних, раније већ попаљених српских села, грачаничке, маглајске, тешањске и добојске општине. “ ” ЈЕДНА ОД СТРАВИЧНИХ СЛИКА — На посмртним остацима српског дечака из села Доња Каменица, СО Зворник, биле су уочљиве повреде у виду одсецања десне ушне шкољке оштрицом механичког оруђа, отварање предњег зида трбуха у облику квадрата оштрицом механичког оруђа, посекотине у ткиву поглавине у чеоно - теменим пределима главе, нанете оштрицом механичког оруђа, прострелине главе нанете дејством пројектила испаљених из ручног ватреног оружја, највероватније из близине, са улазним отвором у левом чеоном пределу и каналом прострелине који се пружа правцем: пут назад, наниже и надесно, завршавајући се на месту одломљене десне слепоочне кости пут споља. Поред великог броја поређених и рањених бранилаца села и цивила, муслимани су заробили известан број рањених српских бораца које су пребацили у своје упориште и логор за Србе у селу Станић Ријека. Сви доведени заробљеници масакрирани су на најсуровији начин. После извршене размене и преузимања тела покојника и прегледа спољних повреда, откривени су многи трагови пробадања стомака и грудног коша, одсечене уши и носеви, извађене очи, поломљена ребра, поломљене кости ногу и руку. Посмртни остаци жртава преузети су тек два месеца после извршене егзекуције. Жртве: 1) Боро (Милован) Марић, 1965; 2) Бранислав (Спасоје) Митровић, 1954; 3) Драгољуб (Митар) Николић, 1955; 4) Ђорђо (Петар) Радојчић, 1970; 5) Миливоје (Симо) Бекановић, 1941. Станић Ријека, велико муслиманско село са доста малом, трајно присутном, српском заједницом у неколико малих заселака (Срба 164, муслимана 1543, Хрвата 14, Југословена 40, осталих 44) у Општини Добој. У селу се од почетка ратних збивања налазио логор за Србе. Имена већине страдалих у овом логору још су непозната. Позната су једино имена заробљених бранилаца српског села Липац, који су масакрирани на најсуровији начин и чија су тела након два месеца предата органима цивилних и војних власти РС. Покретна имовина, стамбени и привредни објекти избеглих мештана српске националности опљачкани су, разорени и спаљени. Жртве: 1) Слободан (Димитрије) Божић, 1944; 2) Велинко (Војислав) Ивковић, 1973; 3) Жељко (Владан) Јовић, 1971; 4) Иван (анто) Јоксић, 1941; 5) Душко (Милан) Петровић, 1962; 6) Зоран (Јовица) Тодић, 1966; 7) Славенко (Петар) Тодић, 1965. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
