Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Случај "Махмуљин": Саслушање заштићеног свједока без присуства јавности
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Случај "Махмуљин": Саслушање заштићеног свједока без присуства јавности Штампај Пошаљи
Среда, 06 децембар 2017
06/12/2017 |  07:50 ⇒ 10:04 | РТРС | Срна

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године саслушан је заштићени свједок Тужилаштва БиХ без присуства јавности.

Рочиште 21. новембра није одржано због здравствених проблема браниоца.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће током 1995. године.

Суђење Махмуљину требало би бити настављено 20. децембра.

Рочиште које је било заказано за 21. новемабр није одржано због здравствених проблема адвоката, а 15. новембра саслушан је свједок С-11 иза затворених врата.

На суђењу 8. новембра свједоци Тужилаштва БиХ Драго Гајић и Боро Главић потврдили су да су били злостављани у муџахединском логору и тјерани да приме ислам.

Гајић је испричао да су довезени у муџахедински камп "са 100 бијелих шатора".

"Ту је била и нека кућа гдје су нас затворили у једну малу собицу. Одатле су нас појединачно изводили на други спрат на испитивање током којег су нас право тукли. Морали смо сјести на под испружених ногу, а мене је један муџахедин штилом од лопате тукао по табанима, а по леђима палицом од чега је пуцала кожа, и по цјеваницама, гдје највише боли. Губио сам свијест, а од удараца сам био и модар и крвав", свједочио је Гајић.

Он је потврдио да је, осим њихове, било још собица из којих су се чули јауци Срба, за које није знао одакле су и гдје су заробљени јер нису имали никакав контакт са њима.

Заробљени српски војници извођени су и на радове током којих су их, такође, ударали кундацима и шутали ногама свуда по тијелу. Свједок је рекао да су њему, једном приликом, избили четири зуба.

Током заробљеништва, Гајић каже да су их муџахедини тјерали да приме ислам пријетећи да ће их, у супротном, убити. На то је, каже, једино пристао Миле Гојић којег су одмах издвојили.

"У том кампу смо били затворени око мјесец дана. Алија /Изетбеговић/ је наредио да нас пребаце у КП Зеница, након чега је по нас дошла војна полиција. До аутобуса су нас спровели муџахедини који су нас тјерали да пијемо воду у којој је била нафта", рекао је Гајић.

И у Зеници су, каже, били испитивани, а пред долазак чланова Међународног комитета Црвеног крста /МКЦК/ морали су чистити просторије у којим су били, а наређено им је да не смију говорити ништа лоше о боравку у тој установи.

Гајић је рекао да су их тада пописали и казали им да ће сви бити пуштени, али да не знају када.

Свједочење Боре Главића подударило се са свједочењем Драге Гајића, са којим је исти дан био заробљен.

Он је додао да су их по довођењу у камп тукла и дјеца која су имала 10, 12 година, а да је њега сајлом ударао Исмет Кунић. Казао је да је већ на самом улазу у просторију за испитивање добио ударац чизмом у стомак, док је уочи испитивања, које је вршио "млад, плав момак", добио ударац жељезном шипком по леђима.

И овај свједок је пребачен у Зеницу, гдје је дијелио судбину са осталим заробљеним српским борцима.



http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=280752






AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >