| Спаљени близанци стари 18 месеци |
|
|
| Петак, 01 јун 2007 | ||||
Страна 1 од 2
Глас јавности
1. јун НА ДАНАШЊИ ДАН Злочини над Србима у БиХ и Хрватској Спаљени близанци стари 18 месеци Поводом 15 година од страдања Срба, стављамо на располагање документацију о лицима српске националности која су убијена у масовним покољима јуна 1992. Позивамо читаоце да помогну у откривању злочина и допуни података које саопштавамо И комплетирању документације Центра за истраживање злочина над српским народом Припремио: Миливоје Иванишевић За наведене злочине још нико није одговарао и нема кажњених ни муслимана ни Хрвата. Треба и злочинце и њихове власти подсетити на оно што су починили нашим сународницима у БиХ током протеклог рата. Ми покрећемо питање бар моралне одговорности, ако власти избегавају да покрену законску кривичну одговорност за наведене злочине.
Бравнице, релативно велико, углавном српско село (Срба 742, Хрвата 4, муслимана 108, Југословена 12) у општини Јајце нападнуто је 1. јуна 1992. Напад су извршиле веома бројне оружане формације Армије БиХ састављене од људи који су регрутовани из муслиманских и хрватских насеља са подручја ове и суседних општина.
Највећим делом напад је усмерен према засеоку и локалитету Буковица. У одбрани села убијено је више мештана, бранилаца и цивила српске националности. Многи цивили, посебно жене са децом и старије особе, избегли су из Бравица у суседне општине Шипово и Мркоњић Град. Знатан део зграда у селу је оштећен и разорен. Српска имовина опљачкана. Жртве: 1) Славко (Симо) Бороја, 1955; 2) Станко (Саво) Будиша, 1971; 3) Драган (Божо) Видовић, 1964; 4) Мирослав (Нико) Грабеж, 1958; 5) Драгослав (Станко) Грабеж, 1945; 6) Радивој (Остоја) Зекоњић, 1960; 7) Недо (Бранко) Макитан, 1958; 8) Милоје (Петар) Милић, 1968; 9) Анђелко (Миле) Миловац, 1954; 10) Миле (Стојан) Миловац, 1948; 11) Војислав (Недељко) Попржен, 1956; 12) Мирослав (Никола) Смољић, 1966; 13) Драго (Стојан) Шарић, 1961; 14) Миле (Петар) Шарић, 1945; 15) Слободан (Томо) Шарић, 1959; 16) Неђо (Душан) Шатра, 1964. Бреза, урбани део града. Од почетка ратних сукоба у БиХ до успостављања мира, односно склапања Дејтонског споразума, Бреза је била у поседу муслиманских власти. Због тога многе чињенице о судбини и страдању Срба у овој општини, као и у осталим општинама под влашћу муслиманско-хрватске федерације, још су недоступне стручним службама које се баве овим послом, а тиме и јавности. |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
