Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат arrow На вест о смрти проф. др Едварда Хермана: Дајана ЏОНСТОН: ХВАЛА ТИ, ЕДЕ ХЕРМАНЕ!
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

На вест о смрти проф. др Едварда Хермана: Дајана ЏОНСТОН: ХВАЛА ТИ, ЕДЕ ХЕРМАНЕ! Штампај Пошаљи
Петак, 17 новембар 2017
Проф. др Едвард Херман
Могао би се сматрати оцем антиратне критике медија, како због свог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тим баве

Едвард. С. Херман преминуо је 11. новембра 2017. године у 92. години живота. Срећом, овај крајње мирољубиви човек умро је мирно.

Ед Херман би се могао сматрати оцем антиратне критике медија, како због сопственог доприноса, тако и због многих писаца које је наговорио да се тиме баве. Захваљујући моћи логичког закључивања и личном осећају за правду, оштро се ухватио укоштац са кључном улогом медија у промовисању рата и различитим техникама које примењују у том процесу. Аутоматски је прозирао лажи, укључујући и оне толико подмукле да се ретко ко други усуђивао да их доведе у питање, попут арогантне претпоставке америчке Ратне партије о „праву на заштиту“ и „потреби да се спречи геноцид“ којима су правдани оксиморонски „хуманитарни ратови“.

Видео је да се ове лажи којима се правдавају ратови развијају на бази онога што је назвао дистинкцијом између „вредних и безвредних жртава“, којој су константно прибегавале апологете америчког милитаризма. Милиони жртава америчких бомбардовања, санкција, промена режима и тајних убистава не сматрају се позивом на оружје. Вашингтонски тинк-тенкови не прибегавају моралистичким закључцима кад говоре о жртвама Дрездена, Хирошиме и Вијетнама, али се стално подстиче огорчење јавности због жртава чија несрећа може послужити као casus belli за последњу америчку агресију.

Лицемери који следе империјалистичку линију очекивано су се правили да не разумеју ову дистинкцију и свесно погрешно интерпретирали Херманово раскринкавање тог пропагандног алата како би га оптужили за „негирање“. А све што је он негирао били су изговори за нове ратове.

Датум смрти Еда Хермана садржи иронију која би му се можда допала. Била је то 99. годишњица примирја којим је окончан велики покољ Првог светског рата, датум који би пре свега требао да служи као подсетник да су ратови бесмислена масовна убиства. Европа је жртвовала сопствену будућност и генерацију младих у бесмисленој борби јер су народне масе прихватиле пропаганду која је другу страну приказивала као злокобну претњу. Па ипак, САД тај дан, прогласивши га Даном ветерана, суптилно претварају у глорификацију рата, захтевајући јавно одавање почасти умрлим војницима – вредним жртвама.

Ед Херман није био само храбри и бескомпромисно искрени политички коментатор који се непрекидно одважавао да пажљивим и фактографски поткрепљеним анализама доводи у питање званичне лажи. Био је и ванредно добар човек, узнемирен због неправде, али увек љубазан и племенит, великодушан и пажљив.

Он је оличавао људске квалитете који су данас изгледа изашли из моде. Међу њима се истицала скромност. Великодушно је охрабривао друге писце и веома уживао у раду са људима, нарочито са Ноамом Чомским, као коаутор. Није имао сујету. Његов најпознатији рад Производња сагласности, мање-више стални светски бестселер, често се приписује Чомском премда је сам Чомски, признајући Херманову водећу улогу у развијању идеја из књиге, инсистирао да се – насупрот абецедном реду – Херманово име стави изнад његовог. Утисак је да Еду Херману никада није пало на памет да не добија пажњу коју заслужује.

Није имао деце. Кад је његова жена Мери доживела несрећу у којој је остала инвалид, бринуо се о њој до краја живота, све док није умрла у августу 2013, након 67 година брака. Његова задовољства била су једноставна: уживао је у укусним оброцима и волео мачке, посебно луталице које су имале довољно среће да га пронађу. Никада није очекивао захвалност, али постоји толико нас, људи и мачака, који имамо разлога да кажемо: „Хвала ти, Еде Хермане, за све што си нам дао“.

Дајана Џонстон је аутор књиге Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и обмане Запада (Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions). Нова књига јој је Краљица хаоса: Промашене авантуре Хилари Клинтон“ (Queen of Chaos: The Misadventures of Hillary Clinton). Са њом се може ступити у контакт преко мејла Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је JAVA скрипт да би сте је видели.

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

CounterPunch


https://standard.rs/istorija/39336-%D1%85%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D0%B8,-%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5  





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >