Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Случај Орић: Сведочења која леде крв у жилама
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Случај Орић: Сведочења која леде крв у жилама Штампај Пошаљи
Уторак, 10 октобар 2017
EuroBlic | 09. 10. 2017 - 21:14h
Орић није имао милости ни према деци, ни трудницама: Дечаку одсекли руке и урезали му крст на грудима

Да случај „Орић“ једва стоји на ногама, упркос стравичним сведочењима, због начина на који је вођен, као и притисака на сведоке „ЕуроБлиц“ је више пута писао.

Заштићени сведок Тужилаштва БиХ је на суђењу за ратне злочине Насеру Орићу, некадашњем заповеднику одбране Сребренице, изјавио како је лично видео када је Орић убио или учествовао у убиству три заробљеника српске националности.

- Орић је узео нож, који му је био за појасом, и замахнуо у пределу врата. Заробљеник је пао на колена, а он га је потом ударио у пределу груди и преврнуо унатраг - изјавио је сведок говорећи о једном од тих убистава. Сведок је током рата био припадник Армије БиХ, а Орић му је био командант.

Овај злочин почињен је у селу Залазје код Сребренице 1992.

Навео је и како је Орић из ватреног оружја пуцао у заробљенике које је идентификовао као Митра Савића и Милутина Милошевића. Казао је и како је у тим убиствима учествовао Сабадухин Мухић, бивши припадник Армије БиХ који је данас ослобођен заједно с Орићем.

Само 13 војника из Залазја успело је да се спасе, остали су или погинули у борби или убијени у ужасном злочину који је уследио. Када више није било муниције, преживели српски борци предали су се Насеровим снагама које су заузеле село.

На депонији крај Сребренице 2010. године нађене су људске кости. Бошњачки медији су најављивали да је откривена до сада највећа масовна гробница у којој се налазе посмртни остаци убијених сребреничких Бошњака 1995.

Међутим, ДНК анализа је показала да су на ђубришту крај Сребренице закопани посмртни остаци десеторице убијених Срба из Залазја.

Орићеве снаге су крајем 1992. извеле више напада на села око Сребренице и Братунца.

Једна од најстравичнијих судбина везана је уз име 11-огодишњег Слободана Стојановића. Он се вратио у село како би спасао свог пса, али су га ухватили. Касније је пронађен са шест избијених зуба и разрезаним трбухом у облику крста, док су му руке биле одсечене до лаката.

Приликом напада на српско село Кравица и околна села на Божић 7. јануара 1993. убијено је 75 Срба, а убиства су настављена и касније.

Орићеви војници нису имали милости ни према деци - хладнокрвно је убијен шестогодишњи дечак Александар Димитријевић из Скелана и његов рођени брат Радисав.

Самир Авдић, припадник Насерове јединице, сведочио је да су он и његови саборци под Орићевом командом убили 44 лица српске националности, попалили неколико стотина кућа, а сву стоку и живину из тих села отерали у Сребреницу.

- Знам лично да су Орић и један по надимку Кезо из Глогове, тај је био заменик Ејуба Голића, сада живи у Тузли, тада заклали пет заробљених Срба. Од одсечених глава направили су два гола, а онда су играли фудбал. Била је маса наших војника који су то видели - пише у свом сведочењу Авдић.

Према његовим речима, у нападу на село Вољавицу, Орићева јединица заробила је десетак девојака, старости до 25 година, које су прво целу ноћ силоване, а затим убијене.

Авдић је описао и напад хиљаду муслимана из Сребренице на Факовиће, када је убијено 19 српских цивила, те како се Орић поново ножем иживљавао над заробљеним Српкињама.

Чак и када је Сребреница била проглашена заштићеном зоном, према сведочењу генерала Луиса Мекензија, муслиманске снаге су, под вођством Орића, излазиле из тог места, палили села и мучки убијали незаштићене цивиле.

Признање

На суђењу за ратни злочин почињен у селима око Сребренице и Братунца, сведок Тужилаштва БиХ Ибран Мустафић потврдио је да му је оптужени, Насер Орић, рекао да је „преклао заробљеника Слободана Илића“.

- Бахато ми је испричао да је ликвидирао Илића. Рекао је да је њему допао у групи заробљеника, објаснио ми је начин како је то урадио. Ударио га је у око. Илић је имао браду и није пуштао крике, па је Орић рекао да је осетио страх и онда га преклао - казао је Мустафић.

Овај разговор с Орићем, како је навео, био је 27. маја 1993.

Ибран Мустафић је био ратни председник Извршног одбора СО Сребреница и један од оснивача СДА у тој општини.

Злочине назвао подвизима

Насер Орић се бранио са слободе, што је користио и за јавне говоре у којима је стравичне злочине над Србима из средњег Подриња назвао - подвизима.

- Ви, који сте млађи, само знате за 1995. годину и само знате да нас је четник напао и убио. Није четник убио наоружаног борца. Четник је убио тринаестогодишњаке, ваше вршњаке, силовао жене и мајке. Четници су никакви ратници – говорио је Орић с у Незуку код Сапне.


http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/svedocenja-koja-lede-krv-u-zilama-oric-nije-imao-milosti-ni-prema-deci-ni-trudnicama/tr20dlg




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >