Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Срна | 06. 09. 2017 - 15:22 | Блиц

Сведок Тужилаштва Омер Ђулбеговић рекао је пред Судом БиХ на суђењу Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године у општини Зворник, да је дечак био затворен у подруму и испитиван, да је једном приликом покушао и да побегне из села Бајрићи, али су га стигли и тукли, те да је чуо приче да га је убила Веселијева.

Одговарајући на питања тужиоца Мирослава Јањића, Ђулбеговић је потврдио да је био члан интервентне јединице, као и да је њихов командир био Сакиб Халиловић звани Кибе, те да је у тој јединици, која је из Дубрава код Тузле пребачена на подручје села Бајрићи и Каменице, била и "нека жена по имену Елфета".

Он је препознао у судници у Сарајеву Халиловића и Веселијеву.

Сведок је рекао да је та интервентна јединица имала између 20 и 25 људи и да су били униформисани и наоружани, а униформе и наоружање им је стигло аутобусом из Хрватске, из Нашица, те подељено у Дубравама.

- Не сећам се ко нам је поделио оружје и униформе. Ми нисмо били на ватреној линији, али су нас третирали као интервентну јединицу, мада нисмо учествовали ни у једној оружаној акцији. Имали смо само једно извиђање терена и тада је погинуо један наш човек, којег је ранио наш колега - навео је Ђулбеговић.

Дечак покушао да побегне

Он није могао да одговори како се дете које им се представило као Слободан обрело у Бајрићима, али је рекао да је то дете, отприлике дванаестогодишњак, било са њима у некој кући и да се слободно кретао, али да је пре тога био затворен у подруму где је испитиван.

Према његовим речима, Слободан им је рекао да је побегао из свог села јер су му оца "терали у војску" и зато није желео да се тамо врати. Наводно, то дете је потом припадницима интервентне јединице открило место где му је комшија закопао митраљез М-84, и када су двојица војника из Ђулбеговићеве јединице отишла да то пронађу, Слободан је покушао да побегне, а они су га стигли, ухватили и претукли.

Сведок каже да је том приликом Слободан наводно признао да је он убачен са српске стране, како би шпијунирао муслиманске снаге.

После тога, каже Ђулбеговић, Слободан је поново затворен у подрум неке куће, да би потом чуо приче да га је убила Елфета, али да се не сећа других детаља.

Сведок је навео да је његова јединица отишла из села пет до шест дана након убиства, али да не зна да ли је за то време неко истраживао овај злочин.

Одговарајући на питања одбране, адвоката Мирне Делалић, Ђулбеговић је истакао да не зна ни за какву наредбу о постављењу Халиловића за командира интервентне јединице.

Делалићева је покушала да оспори карактер и формацију те јединице, тврдећи да је ту реч о "неформалној групи добровољаца", на шта је тужилац Јањић уложио приговор који је судија Дарко Самарџић прихватио.

Сведок је навео и да је командант муслиманске војске у том подручју био извесни Алмир Сеферовић.

Према његовим речима, он има потврду о времену проведеном у интервентној јединици, коју је потписао управо Сеферовић, али му то још није признато као војни стаж, који му тече од 15. новембра 1992. године.

Он је додао да је Елфета дошла са њима из Дубрава у Бајриће, где им се придружила извесна Разија, и још једна жена.

- За време док је Слободан био са нама нико га није малтретирао и он се слободно кретао - рекао је Ђулбеговић.

Сви су се јављали само Сакибу Халиловићу Кибету

Председавајућег судског већа Дарка Самарџића интересовало је да ли су се војници некоме јављали када су привремено одлазили из села, на шта је Ђулбеговић одговорио да не зна, мада је у изјави током истраге, коју је тужилац данас презентовао судском већу, јасно навео да су се сви јављали само Сакибу Халиловићу Кибету јер нису имали коме другом.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену Веселијеву да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег дечака српске националности у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице, у општини Зворник.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници се наводи да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дело, али није предузео неопходне мере да буде кажњена.

Наставак суђења заказан је за 14. септембар у 14.00 часова, када би требало да буде прочитан исказ Слободановог оца Илије Стојановића, који је у међувремену преминуо, као и да буде саслушан сведок тужбе под редним бројем осам.



http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sudenje-zeni-monstrumu-decak-je-pokusao-da-pobegne-a-kazna-je-bila-surova/1sfldrg