Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Истрагa... arrow Допуна извјештаја за осумњичене за убиство српских цивила у Брадини
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Допуна извјештаја за осумњичене за убиство српских цивила у Брадини Штампај Пошаљи
Понедељак, 18 септембар 2017
ТРЕБИЊЕ, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Полицијска управа /ПУ/ Требиње доставила је данас Тужилаштву БиХ допуну извјештаја против три лица због сумње да су 1992. године починили ратни злочин над цивилнима становништвом српске националности у селу Брадина, општина Коњиц, саопштено је из ове управе.

Према незваничним сазнањима Срне, Звонко Зовко, Љубо Шимуновић и Жељко Мликота осумњичени су за ратни злочин и звјерско убијање Срба у Брадини, када је страдало 38 становника овог села, које је сравњено до темеља.

Над недужним српским цивилима вршена су најстрашнија иживљавања, убијени су младићи, жене, старци, инвалиди, а Сретку Куљанину старом између 25 и 28 година ножем је откинута глава, док су све куће у Брадини запаљене, као и штале, сушнице и други објекти.

У образложењу извјештаја наведено је да су село Брадина 25. маја 1992. године у вечерњим часовима напале формације муслиманско-хрватске војске која је претходно са околних брда село, у којем се налазило цивилно становништво, напала артиљеријом и другим оружјем, тако да је било окружено са свих страна и није га било могуће напустити.

"Напад је трајао цијелу ноћ, да би муслиманско-хрватска војска у село ушла сљедећег дана око 16.00 часова, када је наступило паљење српских кућа. Срби су убијани, а неки одвођени у Основну школу `Брадина`, након чега су преживјели одвођени у логор Челебићи у Коњицу", пише у извјештају.

Противправно ухапшена лица српске националности преживљавала су највећа мучења, малтретирања и понижавања, а осумњичени се терете да су непосредно учествовали у ширем и систематичном нападу усмјереном против цивилног српског становништва на подручју Брадине.

Циљ етничког чишћења које су спроводиле снаге хрватске и муслиманске војске био је да се успостави контрола над општином Коњиц, као и околином, те присиљавајући српско становништво да напусти то подручје војска је користила разне методе силе – убијање, премлаћивање, деложацију, мучење, пљачкање, противправно лишавање слободе, масовне прогоне и затварање.

Према сазнањима Срне, Зовко је осумњучен да је као командант Хрватске војске одговоран што је 25. и 26. маја 1992. године директно учествовао и командовао јединицом у нападу на Брадину, у којем је погинуло 38 Срба.

Он је одговоран и што ништа није предузео да би спријечио масовна убиства у селу Брадина, што је тешка повреда Женевске конвенције и кршење ратних закона и обичаја.

Осумњичени Шимуновић и Мликота одговорни су што су као заповједници јединице у нападу на Брадину дозволили убиство 38 српских цивила и што ништа нису предузели да би спријечили злочин.

У ПУ Требиње кажу да је допуна извјештаја саставни дио документовања злочиначког подухвата за подручје Коњиц.
 

 http://www.srna.rs/novosti/529340/dopuna-izvjestaja-za-osumnjicene-za-ubistvo-srpskih-civila-u-bradini.htm
 


 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >