| Човек све издржи и живи назор |
|
|
| Петак, 15 јул 2005 | |||||
Страна 3 од 3
Вечна сумња И данас, у хрпи докумената, фотографија ексхумираних лешева, сведочанстава преживелих, у том паклу, многи траже своје најмилије. Нажалост, могу их препознати само по деловима одеће, неком личном предмету који су носили уз себе у тренутку смрти. У подручју урбаног дела Зенице, из породичне куће Јовановића, 2. октобра 1993. године, изведени су Томислав (1945), његова жена Зора (1952), ћерка Вања (1974), син Владимир (1973) и синовац Љубомир (1973), кога је Томислављев брат Душан послао у Зеницу рачунајући да ће ту бити сигурнији. Нико не зна куда су одведени. У пролеће 1994. чобани су пронашли делове тела у поодмаклом стадијуму распадања, неке су делове разнеле животиње, али муслиманске власти нису дозоволиле да се изврши анализа, и тела су ту остала до 1997. године. Увек остаје бојазан да се не погреши, да се на основу то мало земних остатака не сахрани неко други, неко кога тражи неки други отац, неко кога оплакује нека друга мајка. „Бојим се да не погријешим. Не дај Боже да сахраним неког кога тражи породица. Да палим свијећу, а да сумњам да сам сахранио Томислава, Зорку, Вању, Владимира и Љубомира“, каже Душан Јовановић.
Центар за истраживање злочина над српским народом податке сакупља од сарадника са терена из Републике Српске. Подаци су потпуно поуздани јер о свакој жртви постоји досије са личним подацима, изјаве сведока, као и имена одговорних за злочин. До сада се није десило да Центар објави нетачан податак.
„Колико је тешко скупити ове податке, још их је теже пласирати у медијима. Ми податке размењујемо са другим организацијама, пре свега у РС, достављамо их и државним органима, али то још увек није форма каква би морала да буде, обједињена и са снагом координисаног дејства у одређеном правцу“, каже Ристић. На Ивањдан је промовисана и књига „Злочини над Србима“ у БиХ 1992-1995.“ Миливоја Иванишевића, у издању „Чигоја штампе“. Књига садржи прецизне податке о масовним злочинима над Србима на подручју БиХ, у којима је истовремено страдало више од двоје људи. Осим података о жртвама, књигом су обухваћена и имена сведока и оних коју су одговорни за конкретан злочин. Ипак, овом књигом обухваћен је само мали број српских жртава и података о њиховом страдању, онолико колико је о њима могао да сазна аутор и његови сарадници. Остале српске жртве остаће у срцима најближих, далеко од очију јавности за коју оно што се не зна, то и не постоји. * Сведочанства су преузета из документације Центра за истраживање злочина над српским народом |
|||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
