Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow У медијима arrow Докази налазе пут до јавности
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Докази налазе пут до јавности Штампај Пошаљи
Четвртак, 10 август 2006
glas-javnosti-logo

Глас јавности
Четвртак 10. 8. 2006.


Потресни видео-материјали о страдању Срба постају актуелни

Докази налазе пут до јавности

Иванишевић: Треба искористити сваку прилику да се саопште чињенице. Ипак, они бележе само једну епизоду у серији српских страдања


Потресна казивања хиљаде сведока злочина и породица настрадалих у ратовима на
001oluja подручју Хрватске и Босне и Херцеговине, протеклих петнаест година нису имала тако јак ефекат као само неколико минута видео-материјала на којима се виде убиства и паљења.

Миливој Иванишевић, руководилац Центра за истраживање злочина над Србима, који већ 15 година скупља документацију о страдању Срба у протеклим ратовима, каже за Глас да зна колико је тешко да "наша истина" стигне чак и до домаћих, а посебно у иностраних медија.


- Треба искористити сваку прилику да се саопште чињенице. Има и доста сензационализма у томе, али ће, макар на тај начин, неки подаци наћи пут до шире јавности. Сви ми који се студиозно бавимо сакупљањем података, свесни смо да су снимци ефектнији и делују потресније. Ипак, они бележе само једну епизоду у серији српских страдања - наводи Иванишевић.

04hamze-04Пети корпус под командом Арифа Дудаковића, који је својевремено био и официр у Книну, под командом тадашњег пуковника ратка Младића, на свом походу од хрватских до босанско-херцеговачких села за собом је остављао пустош и смрт. Припадници Петог корпуса у селима на подручју општине Кључ, половином септембра, убили су 30 људи, петровачка насеља су после проласка ових војних јединица имала 88 становника мање, а у општини Сански мост је 16. септембра убијено 20 особа.

За само два дана, 18. и 19. истог месеца, у Босанском Новом убијено је 28 људи.

- Свуда где је прошла војска Петог корпуса остало је много лешева. Највећи број њих убијен је хладним оружјем или је остао угљенисан у својим запаљеним домовима - наставља Иванишевић и додаје да су сваког дана на свом крвавом походу остављали иза себе десетине мртвих, убијених на најбруталнији начин.

Иванишевић, који се дуго бави истраживањем ових злочина, објавио је и књигу о злочинима над Србима у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

- Пети корпус је стално деловао уз ваздушну подршку НАТО пакта, и практично су били њихова пешадија. НАТО је овом корпусу давао ваздушну и логистичку подршку, а Срби су били дејством крстарећих ракета лансираних са америчке крстарице Нормандија, која се налазила у Јадранском мору - тврди Иванишевић.

УБИЈЕНА СТОГОДИШЊАКИЊА - Боја Кењало, стара 106 година, најстарија је жртва Дудаковићевих злочинаца. Убијена је, са још 21 Србином, 25. октобра 1994. године у логору Луке, код Бихаћа. Иванишевић каже да су на свом крвавом походу по БиХ припадници Петог корпуса углавном убијали старе и немоћне, јер су млади, поучени искуством из Хрватске, успели да се на време склоне.


Наш саговорник даље наводи да је велики број Срба страдао у Босанској Крупи, Босанској Дубици и другим местима.

О страдању Срба забележене су и изјаве људи који су преживели злочине, или били очевици. једна од њих је и Анка Сикирица. Она и њен син, тада младић, били су у колони која је нападнута 7. и 8. августа 1995. године у околини Глине. На кратко је сина изгубила из вида, а већ следећег тренутка нашла га је прекланог, али још увек живог. Издахнуо је на њеним рукама.

Анка је једна од ретких Срба који су спремни да сведоче. Остали се, углавном, плаше освете злочинаца који су на слободи.
У јавности се ових дана поставља питања откуд да се тек сада приказују ови филмови. Иванишевић каже да том питању нема места, јер није важно када се приказују. Битно је да се открије истина о српским страдањима.

Снежана Челић










AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >