| Два аршина и за жртве |
|
|
| Петак, 08 јул 2005 | |
 Вечерње новости 08. јул 2005. Два аршина и за жртве "ХАШКО тужилаштво увек је било веома пажљиво у коришћењу термина жртве. Војници и полицајци који су страдали у оружаним сукобима не могу се поистоветити са жртвама ратних злочина као што су масовне егзекуције". Тако је Флоренс Артман, портпарол тужилаштва Хашког трибунала реаговала на списак више од 3.500 српских жртава у Сребреници током рата у БиХ, који су објавиле "Новости" прошле недеље. - Према подацима комисије РС за ратне злочине у општинама Братунац, Сребреница и Скелани током рата било је 995 жртава: 520 у Братунцу, и 475 на подручју Сребренице - негирала је Артманова податак од више од 3.500 српских жртава. Да ли је Хашко тужилаштво на исти начин и тако "пажљиво" користило термин жртве када су у питању убијени Бошњаци у Сребреници? Да ли су на списку више од 8.000 сребреничких жртава одвојени цивили од војника и полицајаца? Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над српским народом, одговара да људи који су бранили куће, породице и села не могу да се подведу под војне формације. - Ако је убиство бошњачких ратних заробљеника злочин, онда је злочин и убиство српских ратних заробљеника. Списак који Артманова помиње од 995 жртва, комисија РС преузела је из мојих истраживања, али то је стање утврђено крајем рата. Та бројка обухвата само жртве унутар административне границе општина Сребреница, Братунац и Скелани. Међутим портпарол Тужилаштва је превидела да је војска Насера Орића деловала и изнад граница тих општина, односно на читавом сребреничком региону. У селима: Церска, Глођанско Брдо, Доња и Горња Каменица... тамо су чињена невиђена зверства. “ ” "ЛЕГИТИМНЕ" МЕТЕ -- ПО ставу Хашког трибунала, сваки погинули муслиман у Босни жртва је злочина који су починили Срби, а сваки Србин који је само бранио кућни праг, по њиховом мишљењу је "легитимна" мета муслиманских бораца - објашњава Миливоје Иванишевић. -- Имамо случај да су у једној српској кући убијени син и мајка који су бранили голе животе. Син је третиран као војник и сасвим је "оправдано" његово убиство, а мајка је цивилна жртва. Чедомир Антић, члан председништва Г 17 плус: - Хашко тужилашво није имало исти такав третман и према списку од више од 8.000 бошњачких жртава. Наравно да нису исте цивилне и војне жртве али, мора се бити опрезан јер је ту логику имао и Ратко Младић па је сматрао да ако не види старце жене и децу онда оно што ради није ни ратни злочин. Душан Петровић, потпредседник ДС, каже да би Србија требало да учини све што је у њеној моћи како би се сазнале све чињенице које могу да допринесу утврђивању тачног броја жртава. - Изузетно је важно да имамо јасну представу колико је људи страдало у борби, а колико је убијено цивила. То је државни и национални интерес - сматра Петровић. - Евидентно је да је у Сребреници убијено око осам хиљада људи, без могућности да се бране, били они цивили или војници. Соња Бисерко, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права: - Не могу да тврдим да се на списку убијених Бошњака у Сребреници не налазе војници, али од када се тај списак појавио говори се о више од 8.000 убијених цивила. Чудно ми је што се списак српских жртава тек недавно појавио у медијима, а стално се овде говори о злочинима над Србима. Први пут се сада, после десет година износе подаци. То је мало сумњиво. ВЕЛИКА НЕПРАВДА МИЛОШ Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС: - Јако је тешко пребројавати жртве како то чини Артманова. Тачно је да је у рату највише страдало Бошњака, али тачно је и да је страдало много српских цивила који су уморени и побијени на најмонструозни начин. Према начину како су убијани, Срби су сигурно највеће ратне жртве. Не знам да ли је Тужилаштво одвајало на исти начин жртве и на сребреничком списку убијених Бошњака, али ако није, то је велика неправда. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
