Институт за истраживање српских страдања у XX веку

САРАЈЕВО, 11. АПРИЛА /СРНА/ - Џемаил Бећировић, свједок одбране на суђењу команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику те војске Сабахудину Мухићу, који се терете за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју Сребренице 1992. године, казао је данас да су Милутина Милошевића убили људи који су "бранили барикаде".

Током саслушања у Суду БиХ Бећировић је рекао да је 29. маја 1992. године, када је почела акција српских снага на мјесто Лолиће, са брда Порекиња гледао шта се дешавало на барикади поред куће Асима Мехића, која је била удаљена само 500 метара од мјеста гдје су се налазили он и његове комшије, који су се самоорганизовали ради заштите од српских напада.

"Из Братунца се чула страшна бука. Ишли су тенкови, транспортери, аутобуси и приватна возила пуна војске. На транспортерима су била два човјека која су преко мегафона позивала на предају, говорила да се запале старе куће, а да оставе нове. Препознао сам глас Мирослава Дероњића, а касније сам чуо да је други човјек, који је издавао команде и позивао на рушење кућа, био Милутин Милошевић", рекао је Бећировић.

Описујући тај догађај, свједок је рекао да су српске снаге дошле до барикаде на улазу у Лолиће и упале у клопку "народа који се самоорганизовао без ичије помоћи и које је зауставио ту војску", те навео да је тог дана Лолиће бранило најмање 100 до 200 људи.

Он је додао да му је Мехмед Омеровић рекао да је Милошевић убијен јер је на транспортеру био лака мета за људе који су "бранили барикаде".

Бећировић је потврдио да са свог положаја није могао видјети моменат када је Милошевић убијен, те да је његово тијело остало у Лолићима са још 10 до 15 српских војника који су ту погинули.

"Рекли су ми да су их наши закопали близу барикаде, код ријеке Кравице, на улазу у Лолиће. Нисам чуо да је неко од родбине тражио Милошевићево тијело", рекао је Бећировић.

Он је потврдио да је на исте околности свједочио у Хашком трибуналу у предмету против Слободана Милошевића који се "јако интересовао за судбину свог презимењака".

Свједок је рекао да је Насера Орића први пут видио у јесен 1991. године у Коњевић Пољу, а да га је упознао 7. јануара 1993. након "пада" Кравице. За оптуженог Сабахудина Мухића, којег познаје од прије рата, казао је да је чуо да је био припадник Вољевичког батаљона, те да у току акције на Лолиће није био на том подручју.

"Коњевић Поље није имало никакву комуникацију са Сребреницом, а ми нисмо ни знали да они имају организовану одбрану. Тог дана ниједан борац из Сребренице није могао до нас доћи", свједочио је Бећировић.

Други свједок одбране Јасмин Синановић говорио је о акцији на Куњерац која се одвијала 14. децембра 1992. године. Ноћ прије, казао је, командира ТО Полозник Шемсу Хусића курир је обавијести о акцији након чега су њих двадесетак рано ујутро са линије Љуљашке, гдје су чували стражу, дошли у Бијачу.

"Ту смо чекали јединице Садика Зукића и Османа Малагића. Нико из Сребренице и Церске није могао доћи јер са њима није било никаквог контакта. Рано ујутро отворена је ватра са свих страна, из три куће у Куњерцу, са базена изнад Куњерца, чак и из шљивика у подножју тог мјеста", рекао је Синановић.

Свједок је рекао да је Хусић тада погинуо, након чега је он са Хамедом Кабиловићем отишао до потока гдје су остали до мрака. Одатле, каже, није могао видјети шта се дешавало у Куњерцу, али је сутрадан чуо да су куће из којих је пуцано заузете, те да не зна да ли је било погинулих "на другој страни".

Он је потврдио да Орић и Мухић нису учествовали у овој акцији.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Суђење ће бити настављено 25. априла.


http://www.srna.rs/novosti/488522/svjedocenja-o-akcijama-na-lolice-i-kunjerac.htm