| Александар МЕЗЈАЈЕВ: Генерала Младића чекају у Русији |
|
|
| Петак, 31 март 2017 | |
|
мар 31, 2017 | fsksrb.ru | Фонд Стратешке Културе
Адвокати генерала Ратка Младића, Бранко Лукић и Драган Иветић предали су захтев Међународном трибуналу за бившу Југославију са молбом да се дозволи генералу Ратку Младићу привремено ослобођење ради лечења. Као место лечења наведена је Русија. Министарство иностраних послова Русије је 22. марта саопштило: „Руководећи се хуманим разлозима, Руска Федерација је одговорила на молбу српског генерала и предала МТБЈ одговарајуће гаранције за позитивно решење питања“.[1] У изјави МИП-а Русије такође се наводи да се погоршава стање здравља Р. Младића, који се налази у затвору. Њега су још 2015. године прегледали руски лекари и дали су конкретне препоруке за корекцију лечења и неопходност спровођења допунских испитивања. Рачунамо на то да ће МТБЈ оперативно донети одлуку о привременом ослобођењу и дозволити Р. Младићу да буде третиран у једном од руских здравствених установа“.[2]
О томе да је стање здравља генерала Ратка Младића лоше, одавно је
познато. Такође је познато да је веома сумњиво лечење које му је
предлагано. Тако је још 2012. године генералу урађена хируршка операција
директно у затвору, без одласка у болницу! За хашко правосуђе, то је
нормално.
О садашњем стању здравља генерала Младића, подробно се говори у тексту захтева за привременим ослобађањем, који су поднели Б. Лукић и Д. Иветић. Истовремено, текст захтева је у значајној мери редактиран и због тога су нам одређене информације недоступне. Међутим, речено је најважније у тексту: 1. Стање здравља генерала Младића је толико озбиљно, да представља опасност за његов живот. 2. Медицинска помоћ која му је пружена, како у затвору, тако и у болници Броново, није адекватна, што се потврђује и закључцима најмање три лекара, од којих су двоје – лекари, које је одредио сам суд. 3. Кашњење у пружању хитне помоћи представља кршење члана 3. Европске конвенције за људска права – о забрани суровог поступања. У захтеву се саопштава о медицинском испитивању генерала Младића од стране тројице лекара из Русије, који су констатовали да спроведено лечење није у складу са стандардима за лечење ових болести који је усвојен у медицинским круговима. Ти лекари су саопштили да је неопходно хитно додатно испитивање, које се из неког разлога не спроводи, иако у Холандији постоји за то могућност. Стање здравља генерала Младића се 3. марта драстично погоршало. Плус су се појавили нови симптоми, који се раније нису јављали, међутим, о њима се јавно не саопштава иако они могу бити смртоносни. Највероватније се ради о транзиторном исхемичном нападу. Затворски лекари су покушали да угуше те симптоме обичним препаратима против болова! Без обзира на то што је ситуација критична, ни адвокати, ни породица генерала не добијају од затворских власти никакве информације, укључујући чак и место где се генерал налази. Само неколико дана уназад и само из секретаријата трибунала, постало је познато да је генерал хоспитализован, но, поново ни адвокатима, па чак ни породици, се не саопштава ништа о спроведеном лечењу. Захтев адвоката Р. Младића завршава се напоменом суду о томе да одуговлачење приликом доношења одлуке о привременом ослобађању генерала може довести до тих истих последица до којих је довело у случају С. Милошевића и М. Ковачевића, који су умрли у очекивању адекватног лечења. Међутим, у тексту захтева постоји једна нетачност: тамо је речено да је Слободан Милошевић умро „у очекивању да ће судско веће донети одлуку о привременом ослобођењу ради лечења“. Није тако било. Слободан Милошевић је умро пошто су судије МТБЈ одбиле његов захтев за таквим ослобођењем. Он је умро пошто су судије одбациле захтев чак и не разматрајући гаранције Русије који су били предати трибуналу. Понављам: гаранције Русије нису биле одбачене, оне се просто нису ни разматрале, као да уопште нису ни биле предате! Касније је председник судског већа Патрик Робинсон, који је неколико дана пре смрти Слободана Милошевића истом рекао у судској сали „да су му досадиле његове жалбе о здрављу“, добио повишицу и био изабран за судију Међународног суда ОУН. Лично сам интервјуисао другог судију који је донео одлуку да одбаци захтев Милошевића – Јана Бономија – и два пута сам му упорно постављао питање зашто су они одбацили да уопште разматрају гаранције Русије. Одговор судије је био да је то унутрашња ствар суда. За публикацију тог интервјуа један од бивших судија Жалбеног већа МТБЈ (узгред, држављанин Русије!) покушао је да дискредитује мој часопис[3], упућујући клевете на рачун једног од оснивача! Но, истина је таква: судије МТБЈ, које су донеле одлуку да одбаце захтев С. Милошевићу за привремено ослобођење ради лечења у Русији и који нису разматрали гаранције Русије – су убице. Садашње судије, које заседају у судском већу у предмету генерала Младића, такође су злочинци. Као прво, то су лица која су починила судски злочин. Они заседају по предмету за који су директно заинтересовани, као држављани оних држава које су узеле учешће у бомбардовању позиција босанских Срба за време рата у Босни и Херцеговини. Као друго, та лица су већ одбацила налазе неколико лекара, који су дали налазе о томе да стање оптуженог не дозвољава да се врши заседање више од два пута недељно. Међутим, као одговор на тај лекарски закључак, судије су број заседања повећале на четири, па чак и пет дана у недељи. Та лица нису просто злочинци – они свој злочин врше демонстративно. Не може се од тих лица очекивати милост. Ми не смемо да молимо, него да захтевамо. А такође, да упозоримо А. Орија, К. Фљугеа и Б. Молота, да ће њихова дејства о недозвољавању ослобођења Р. Младића представљати нови злочин. Убиство с умишљајем. [1] Гаранције Русије су биле послате трибуналу 16 фебруара 2017 г. [2] www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2701167 [3] Казањски часопис за међународног право и међународне односе (www.kjil.ru). Аутор овог текста је главни уредник тог часописа. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/generala-mladica-cekaju-u-rusiji/ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
