| Живи на списку убијених |
|
|
| Субота, 11 јун 2005 | |
Вечерње новости
Друштво, 12. јун 2005. ЖИВИ НА СПИСКУ УБИЈЕНИХ Борјан ПОПОВИЋ ПРЕЛИМИНАРНОМ и допуњеном списку који је сарајевски "Дневни аваз" презентовао пре два дана, а на коме се налазе имена 8.106 несталих сребреничких муслимана, недостаје основна ствар - ко тражи те људе. За нестале се могу признати само они за којима трага најужа фамилија: отац, мајка, деца, браћа и сестре, а никако саборци, комшије, познаници... Уместо да се број несталих смањује за онолико колико их се идентификује, до сада око 2.000, догађа се обратно - каже у разговору за "Новости" Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над српским народом. Он каже да га чуди што се Србија званично не супротстави интерпретацији случаја Сребреница, која се изводи искључиво из муслиманских фалсификата о броју жртава.
Тврдите да у Сребреници српска војска није чинила злочине?
- Апсолутно. Муслиманска 28. дивизија Насера Орића знала је да Срби неће потегнути ни нож, ни пиштољ, ни маљ на њихове жене и децу и зато су их оставили и побегли спасавајући себе. “ ” ПОМОЋ МУСЛИМАНИМА - ГОТОВО по правилу, муслимани су своје походе на српска села обављали на велике хришћанске празнике - Ђурђевдан, Спасовдан, Божић, Петровдан, Видовдан... Сва села, спаљена су, опљачкана и уништена. Ту ни данас нема услова за живот. Ни у једној општини БиХ није уништено толико српских насеља као у Сребреници и њеном најближем окружењу - каже Миливоје Иванишевић. - Неспорно је да су Срби обезбедили храну, воду и превоз за око 30.000 муслиманских цивила из Сребренице и околних села. О томе нико не прича. Ко је и на основу чега изнео податак да је у Сребреници убијено око 8.000 муслиманских цивила? - Муслимани су у Сребреници имали доста жртава, наравно војника, али је тај број три до четири пута мањи од онога који се приказује! Стално нам се намећу неки термини, који би упорним понављањем требало да постану истина. Најважнији документ који би то требало да "поткрепи" је Списак несталих са подручја Сребренице Међународног комитета Црвеног крста, први пут објављен августа 1995, а затим неколико пута коригован, последњи пут пре два дана. Из тог списка, међутим, откривено је 3.016 особа које су се појавиле на изборима 1996. године. Тај документ, у верзији која је коришћена приликом суђења генералу Крстићу у Хагу, садржи имена око 8.000 особа, које су нестале после српског повратка у Сребреницу. На основу те бројке изводе се све квалификације догађања у Сребреници - "мега злочин", "масовни масакр цивила"... Кaко је настао тај списак? - ТО је изгледа једина ствар на коју се нико не осврће. Нестале грађане је, чак и без елементарне провере, по уласку Срба у Сребреницу, могао да пријави буквално свако. Пријаве су доносили и они који су се, не прилажући никакве доказе, приказивали за рођаке несталих, колеге, пријатеље, комшије, саборце... Тај исти списак је, без даље истраге, проглашен списком "сребреничких жртава", а потом је та формулација прерасла у "списак масакрираних муслиманских цивила". Колика је оправданост тог документа говори и то да се у њему налазе имена и припадника других вероисповести, Срба и Хрвата, да су ту и они који су живи и здрави, а зна им се и адреса, има имена људи који никада нису постојали, неки су два пута уписивани, често су навођена само презимена... На том списку су и муслимански злочинци, којима је у интересу да се воде као нестали, а под другим именом живе негде по Босни или у иностранству. Колико је на списку приказано цивила? - Најмање се може тврдити да се овде ради о цивилима. На претходном, недопуњеном списку, само је 36 жена, а старијих мушких малолетника свега око педесет. Реч је, дакле, о војницима 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине. На том списку су сви њихови војници који су погинули у одбрани Сребренице или у пробоју кроз српске линије до Тузле, па они који су страдали у минском пољу, а нису били ретки ни њихови међусобни обрачуни, о чему може да сведочи и Елизабет Рен. Да ли и досадашње ексхумације потврђују ваше речи? - То што сам рекао, само делимично објашњава случај Сребренице. Говорити о тој теми, а не споменути налазе и експертизу сведока, војног стручњака и истражитеља Тужилаштва Дина Менинга, недопустиво је. Он је у свом излагању навео да је обављено 17 есхумација и да је могући минимални број тела 1.883. Од тога је, сведочио је Меј, 1.656 мушкараца, за 212 пол није утврђен, а за једну особу је утврђено да је била женско. Што се тиче узрока смрти, 1.424 особе умрле су од рана ватреним оружјем, пет особа од повреда шрапнелима, делова бомби и граната, четири су умрле од других последица - могућег гушења, траума... Мора да се напомене и да српска страна није имала приступа тим ексхумацијама. Ако тражимо истину о Сребреници, што је наша неспорна жеља, ништа од наведеног не сме да се занемари. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
