Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сребреница arrow СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део Штампај Пошаљи
Петак, 02 март 2007
Индекс чланака
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8

 
    Едхем (Салко) Хусић, из Запоље (оп. Братунац), Хајрудин (Хајро) Халиловић, Сребреница, Рамо (Ахмет) Салиховић, Моћевићи (оп. Сребреница) и Хајрудин (Мурат) Салиховић, 1940.г. Брезовице(оп. Сребреница), Хусо (Заим) Салиховић, 1964.г. учествовали у нападу на српско село Опарци (оп. Сребреница) 01.06.1992.г. и убиству 6 лица српске националности.
 
    Шаћир (Нурија) Мемишевић, 1953.год. Сребреница, учествовао у нападу на села братуначке општине Бљечева, 6.05.1992.год. на Ђурђевдан и убиству три лица српске националности и српски део села Загони 7. 1992. год. и убиству 14 мештана српске националности.
 
    Алија (Шабан) Мемишевић, из Братунца, учествовао у нападу на српски део села Загони (оп. Братунац) 5.07.1992. год. и убиству 14 мештана српске националности.
 
    Азем (Алија) Бегић, 1962. год. село Лука (оп. Сребреница) учествовали у нападу на српско село Залазје (оп. Сребреница) 12.07.1992.год.  и убиству 47 мештана српске националности.
 
    Џевад (Рамо) Бабајић из Глогове (оп. Братунац) учествовао у нападу на српско село  Хранча  25.07.1992.год. и убиству 8 лица српске националности.
 
    Неџад (Муниб) Османовић, 1969. год. Магашићи (оп. Братунац) учествовао у нападу на српски део села Магашићи 20.07.1992. год. и убиству 8 лица српске националности.
 
    Мехо (Мехмед) Суљагић 1948.г. Каменица Горња (оп. Зворник) руководио нападом на српска насеља у Каменици Горњој (оп. Зворник) 24.08.1992.г. када су убијена четири српска мештана.  
 
 
 
 
Уместо закључка
   
Ратна прошлост или биографија командира и војника Армије БиХ које смо навели врло је богата походима на српска села и убиствима лица српске националности. Они нису имали ни мало милости према српским селима и њиховим мештанима. Докази су безбројни. Те чињенице увелико оспоравају стално потенцирану тезу да је реч о жртвама геноцида или муслиманским цивилним жртвама. Извесно је да су неки од њих стрељани после заробљавања, али много више их је погинуло у борбама приликом покушаја да се пробију до Тузле. Имали су жртава и у међусобним сукобима. И ако се не ради о невиним људима већ убицама нико није имао право да их стреља без суда и пресуде. То је, према садашњим сазнањима, највећи грех који је почињен са српске стране по ослобођењу Сребренице јула 1995.
 
 
Миливоје Иванишевић
 
Прочитајте и два претходна наставка:
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995.
 
< Претходни   Следећи >