Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сребреница arrow СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део Штампај Пошаљи
Петак, 02 март 2007
Индекс чланака
СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8

    Не би требало мртве узнемиравати. Требало би их оставити да мирују на својим парцелама и редовима без обзира на разлоге што данас више нису међу својима. Али, као да се не може без тога. Тешка срца то прихватамо, што не значи и да се лако миримо са нечим са чиме се тешко можемо помирити. Проблем Сребренице и њених муслиманских жртава стар је више од десет година и данас је још увек актуелан као да је тек настао. За њихову судбину окривљују нас Србе. Проблем српских жртава и њиховог вишегодишњег страдања у овом крају никада није ни покретан. За њих нико није одговоран.

    Ко су лица чији су посмртни остаци данас укопани у Меморијалном центру-мезарју Поточари? И у овом случају реч је о мушкарцима и само две женске особе. Сви укопи  обављени су свечано и у присуству највиших државних руководилаца, исламских верских предводника, дипломатског кора и страних државника. Укопу који је обављен 11. јула 2005.године, када је означена и јубиларна десетогодишњица сребреничких збивања, свечаности је присуствовао и Председник Србије господин Борис Тадић.Сви ти догађаји претварани су и у медијске спетакле са бројним пропагандним порукама и оптужбама за геноцид који су Срби починили. Дужни смо, у име истине, да кажемо нешто од оног што нам је познато о лицима која су покопана у мезарју. Од веома обимне грађе настојаћемо да изнесемо неколико најупечатљивијих спорних случајева.

    1.  У списковима покопаних жртава из јула 1995. год. налази се велики  број лица која су била регистрована као бирачи општине Сребреница за изборе наредне 1996. године. Располажемо њиховим именима, али овом приликом даћемо само бројчани преглед.Од имена наведених у првом укопу наводних жртава њих 271 било је у бирачком списку за 1996 годину, у другом укопу 85, трећем 31, четвртом 140, петом 252 и шестом укопу 135. То је 914 лица или нешто изнад 37% од укупног броја укопаних. Логично је претпоставити да су то лица која су умрла природном смрћу у раздобљу од јула 1995. до јула 2006. године, када је извршен последњи укоп, а не жртве Сребренице страдале приликом повратка Срба у тај град. Да су у питању жртве организатор избора ОЕБС имао је на располагању више од годину дана да их брише из списка сребреничких бирача. То није учињено. Има индиција да је слична ситуација и са општином Братунац, па и Власеница и Зворник.
 
    2. Други споран случај односи се на лица за која постоје судска решења да су умрла природном смрћу. На жалост нисмо у могућности да остваримо макар површан увид у већину матичних књига умрлих у Сребреници, Братунцу, као  и у осталим суседним општинама из којих су регрутовани борци Осме оперативне групе Армије БиХ. Верујемо да би у том случају овај списак био вишеструко увећан. Но, и без тога није спорна чињеница да је и на овај начин покушано да се што више повећа број наводних муслиманских жртава Сребренице „страдалих“ у „масакру“ приликом повратка Срба јула 1995. и покопаних у Меморијалном центру и мезарју Поточари. Од око сто имена дајемо само неколико примера: Фетахија (Назиф) Хасановић, 1955.г. – умро 15.12.1996.г., Сребреница.[22] Шукрија (Амил) Смајловић, 1946.г. – умро 2.05.1992.г., Залужје.[23] Махо (Суљо) Ризвановић, 1953.г. – умро 3.01.1993.г., Глогова.[24] Мефаил (Мехо) Демировић, 1970.г. – умро 10.05.1992.г., Красановићи.[25] Реџић (Ахмет) Асим, 1949.г. – умро 22.04.1992.г., Братунац.[26]
   
    3. У мезарје су, у циљу стварања неистините слике о великом броју недужних  цивилних  муслиманских жртава, преношени посмртни остаци како бораца тако и цивила са других локација и поново, ритуално и уз верске обреде, покопавани.  И овом врстом обмане јавности обухваћено је пар стотина лица. Дајемо десетак конкретних имена. У првом укопу извршеном 31. 03. 2003. год. из локалног сребреничког мезарја Казани пренето је и поново покопано тело Хамеда (Хамид) Халиловића (1940-1982). Реч је, као што видимо, о лицу које је умрло двадесет година пре почетка рата. Приликом четвртог укопа 11. 07. 2004. из истог мезарја пренета су тела једног старог, пре рата умрлог, цивила и једног погинулог борца Армије БиХ. То су Осман (Ибро) Халиловић (1912-1989) и Нурија (Смајо) Мемишевић (1966-1993). Из петог укопа обављеног 11. 07. 2005. поново су покопани: Салих (Шабан) Алић (1969-1992), Мујо (Хашим) Хаџић (1954-1993), Ферид (Рамо) Мустафић (1975-1993), Хајрудин (Исмет) Цврк (1974-1992).[27]
 
    4. За једну групу војника Армије БиХ покопаних у меморијалном центру није познато где су и када изгинули и где су раније били сахрањени, али је извесно да ни то нису жртве „сребреничког масакра“ јула 1995. и да су животе изгубили пре 11.новембра.1993. године, када је написан документ да су њихове породице стамбено и социјално збринуте.[28] У тој групи се налазе војници Армије БиХ: Ћеримовић (Мустафа) Мујо - 12.04.1938, Себјочина-Власеница, Хасановић (Мујо) Хамед - 09.07.1966; Малић (Ибрахим) Рамиз- 1970. Хере-Власеница; Омеровић (Алија) Хамед - 1939, Глогова-Братунац; Омеровић (Мехмед) Адем - 1976. Вршиње-Власеница; Омеровић (Нурко) Нурија- 1953. Урковићи-Братунац; Хасим (Ћамил) Селимовић, 1950; Рамиз (Суљо) Алић, 1942; Јусуф (Сафет) Османовић, 1947; Рамиз (Хакија) Алић, 1979; Муниб (Мујо) Алић, 1962; Јусуф (Јусо) Омеровић, 1962; Мехо (Мехмед) Османовић, 1942; Сеад (Осман) Салкић, 1960; Сафет (Шабан) Коркутовић,  1960, Омеровић (Хабиб) Азиз- 01.05.1965., Сикирић-Братунац.
 


 
< Претходни   Следећи >