| СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део |
|
|
| Петак, 02 март 2007 | ||||||||||
Страна 3 од 8 У свим наведеним масовним гробницама, не само у ове три, налазе се и тела бораца који су погинули приликом пробоја кроз српску територију и у међусобним сукобима. Приликом санације терена, поготово лети за време великих врућина када се тела брозо распадају, скупљани су лешеви који су се налазили у полупречнику од по неколико километара и закопавани у стандардне, може се рећи војничке, масовне гробнице. На крају, како проценити колико је ту жртава из борби, а колико стрељаних. Из свега тога треба изузети заробљенике из магацина Задружног дома у Кравици. Ту је дошло до побуне муслиманских затвореника, коју нико не помиње, у којој је убијен српски полицајац Крсто (Богољуб) Драгичевић, рођ. 1965. год. из Скелана, а рањен, сада такође покојни, Раде Чутуровић са надимком „Официр“. Стража, њих око 30 бораца, бранила се свим оружјима, па и ручним бомбама. Тужилаштво прећуткује побуну и наводи да је било 1000-1500 стрељаних. У две примарне гробнице у суседном селу Глогова у којима су закопани побуњени муслимани нађена су тела 330 особа. Међутим, независно од тога укупан број стрељаних муслиманских заробљеника тешко да може да износи мање од 407 лица. Толико је пронађено повеза за руке и 270 повеза за очи. (Једна особа може да има оба повеза.) Тим поводом мора се поставити питање где је око сто српских заробљеника. Сигурно да их нису водили одвезаних руку. Можда су раније поубијани и нису били у овим муслиманским колонама. Непознато је откуд у тим гробницама посмртни остаци и лица српске националности. У примарној масовној гробници Ораховац (Лажете 2) Гојко Тодоровића, Биљана Матић и Војислав Милошевић. У секундарној масовној гробници Чанчарски пут 3 (веза примарна гробница Козлук) Станко Даниловић. У време ексхумације идентификован је веома мали број откопаних тела (Церска 9 од 150, Брањево 13 од 132, Ораховац 21 од 373, итд.), ни 5% од укупног број ексхумираних. О посмртним остацима идентификованих упознаћемо се на основу спискова лица чија су тела покопана у Меморијалном центру-мезарју Поточари. Прва укопавања у овом муслиманском спомен обележју почела су 31. марта 2003. год. Од тада до данас укупно је укопано 2442 тела. То је 559 тела више него што је откопано из масовних гробница. Могуће је претпоставити да је у међувремену било и више појединачних или мањих групних укопа и да је саопштени број нешто већи. Укупно је, уз одговарајући верски ритуал, обављено шест групних укопа. У првој групи укопаној 31. марта 2003. налазили су се посмртни остаци 600 идентификованих лица. У другој групи укопаној 11. јула 2003. налазило се 282 лица. У трећој групи укопаној 20. септембра 2003. налазило се 107 лица[19]. У четвртој групи 11. јула 2004. укопано је 338 лица. У петој групи 11. јула 2005. године укопано је 610 лица. [20] У шестој групи 11. јула 2006. године укопано је 505 лица.[21] Од настанка мезарја јавности се намеће теза да је реч о недужним цивилним жртвама српског геноцида над муслиманима. Ту тезу скоро у подједнакој мери су лансирали муслимани и они домаћи и међународни фактори који у томе виде и имају неки свој интерес. Не само током рата, већ и годинама после, па чак и данас, многе невладине организације Сарајева и Београда, државне установе и медији М-Х федерације, муслиманске верске институције, па и појединци, остварују не мали профит стално манипулишући грандиозним муслиманским страдањима. Извесну недоумицу код локалног српског становништва изазива порука коју је приликом првог укопа јавно изрекао исламски великодостојник др Мустафа Церић и која је уклесана у великом каменом блоку. Поред лепих и благих богоугодних речи ту је и загонетан завет или захтев: Нека освета буде Правда! „У име Бога Милостивог, / Самилосног Молимо Те Боже / Свемогући, Нека туга постане / Нада! Нека освета буде / Правда! Нека мајчина суза / Буде молитва: Да се никоме никад / Не понови Сребреница!“ То је текст поруке на централном месту Меморијалног центра, а мештани се и данас питају да ли то хоџа позива на освету? |
||||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
