Институт за истраживање српских страдања у XX веку

04/11/2016 | РТРС | Танјуг

Од 12 бивших припадника Хрватског вијећа одбране, у Орашју је у понедјељак ухапшено њих 10, док један није доступан полицији, а други је тешко оболио, пренијели су хрватски медији.

Десторици ухапшених је потом одређен једномјесечни притвор због постојања опасности од бјекства и утицаја на свједоке.

Ухапшени Иво Оршолић (64), Тадо Оршолић (56), Марко Доминковић (54), Јосо Недић (60), Марко Баотић (68), Марко Блажановић (61), Мато Живковић (52), Анто Живковић (57) и Стијепо Ђурић (51) терете се да су као припадници структура ХВО-а у Орашју, војне полиције ХВО-а и полицијских структура, као и стражари у логорима и објектима за заточење, починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности с подручја Орашја и околних мјеста од априла 1992. па до јула 1993.

Они се терете и за кривично дјело злочина против човјечности.

У рјешењу Суда БиХ наводи да је безбједносна ситуација у Орашју већ нарушена у прољеће 1992. и да је средином априла, према изјави свједока, који се води под бројем "један", дошло је до прекида наставе, те је један број дјеце напустио школу и само мјесто Орашје. То је, како се наводи, био период када се ствара атмосфера која ће наговијестити будући напад на српско становништво општине Орашје о чему, како се наводи у приједлогу, у својој изјави говори свједок забиљежен под бројем "два".

Даље се наводи постојане основане сумње да су осумњичени починили кривична дјела која која им се стављају на терет.

Тужилаштво БиХ у достављеном приједлогу наводи да су се на путним правцима који су из Орашја водили према дијеловима територија, а који су били насељени српским становништвом, налазили пунктови ХВО-а, те да на тај начин није дозвољен излаз с подручја општине Орашје српском становништву које до почетка маја 1992. није успјело да побјегне с подручја те општине која је била под командом ХВО-а, а о чему говори свједок, који се у тужилаштву води под бројем "три".

Такође, поступајући тужитељ наводи да из исказа свједока произилази основана сумња да је 9. маја 1992, од припадника Војне полиције под командом Пере Винцетића и припадника ПС Орашје које је у рацији, коју је предводио заповједник ПС Орашје Марко Доминковић, а све по наредби заповједника 106. бр. ХВО-а Ђуре Матузовића, извршена у селу Букова Греда, као једином мјесту с већинским српским становништвом под контролом ХВО Орашје.

Њихови припадници, након што су скупили све српско становништво села, пред месном трговином одвојили су поједине мушкарце и ликвидирали их. Том приликом су убијени Марко Максимовић, Мићо Гаврић, Зоран Максимовић, Лазар Васиљевић, Драго Цвијановић, Жарко Максимовић и Мишо Гаврић који је у време убиства био малољетан. Жене су вратили кућама, а све затечене мушкарце, након злостављања, ухапсили су и одвели у затвореничке објекте ХВО-а у Орашју и Доњој Махали гдје их затворили.

Поступајући тужитељ наводи и наредбу да се Срби изолују од од 11. јуна 1992. године, издату од заповедника 106. бригаде ХВО-а - Босанка Посавина, Орашје, а достављену Војној полицији 106. бригаде ХВО-а, начелнику сигурности бригаде и Станици јавне сигурности који су били задужени за извршење наведене команде, а коју дужност је, према наводима из приједлога, у наведеном периоду обављао осумњичени Ђуро Матузовић.

Како се наводи у приједлогу Тужилаштва БиХ, до сада је велики број осумњичених особа за кривична дјела успио је да се сакрије и побегне у суседне или друге државе, те на тај начин избећи кривично гоњење јер уз држављанство БиХ поседују и држављанство Хрватске.

У прилог тврдњи опасности од бијега, наводи тужитељ, иде и чињеница да је државна граница БиХ релативно "пропусна", те да осумњичени врло лако могу пријећи у Републику Хрватску користећи службене прелазе. Како је навео тужитељ, ову тврдњу нарочито поткрепљује то што је општина Орашје погранична општина према Хрватској, пренијели су хрватски медији.



http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=228639