| Хапшење десеторице – Бивши директор SIPA пао због ратних злочина |
|
|
| Уторак, 01 новембар 2016 | |
|
Глас Српске | 01.11.2016 10:18 | Ведрана Кулага
Источно Сарајево - Припадници Агенције за истраге и заштиту (SIPA) БиХ ухапсили су јуче на подручју Орашја десет особа због сумње да су починили ратни злочин над Србима, а међу њима је и бивши директор SIPA Марко Доминковић. Хапшење је обављено по налогу Тужилаштва БиХ, а лисице на руке су осим Доминковићу стављене и Ђури Матузовићу, Иви и Тади Оршовићу, Јоси Недићу, Марку Баотићу, Марку Блажановићу, Мати и Анти Живковићу и Стијепи Ђурићу. Доминковић је у јануару 2012. године са позиције замјеника директора SIPA именован за директора те агенције. На том мјесту је остао до краја фебруара те године када је за новог директора изабран Горан Зубац. SIPA је јуче саопштила да су хапшења изведена због сумње да су умијешани у ратне злочине, односно да су као припадници структура ХВО-а у Орашју, Војне полиције ХВО-а и полицијских структура и као стражари у логорима и објектима за заточење починили ратни злочин над већим бројем жртава српске националности са подручја Орашја и околних мјеста.
- Лишени су слободе због постојања основа сумње да су од маја 1992. до јула 1993. године на ширем подручју Орашја починили кривична дјела злочин против човјечности и ратни злочин против ратних заробљеника - наведено је у саопштењу SIPA.
Ухапшени су саслушани у Тужилаштву БиХ, а до закључења овог броја "Гласа Српске" није било познато више детаља. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић казао је да је Посавина у периоду из 1992. до 1993. године била логор за Србе. На том подручју, истакао је Којић, било је чак 56 логора за Србе од чега их је у Орашју било пет. - Тамо је почињена агресија од стране хрватске државе на територији БиХ у којој су учествовали припадници ХВО-а. Похвална је квалификација злочина која им је стављена на терен и може се очекивати да Тужилаштво БиХ подигне оптужницу и да тај процес буде настављен. Сви који су чинили злочине треба да за њих и одговарају - рекао је Којић. Он је додао да је у Брчком постојао 21 логор за Србе, на подручју Брода их је било десет логора, Градачцу, Дервенти и Оџаку по пет, Модричи три, а Добоју и Шамцу по један. Казао је да логоре у Орашју не треба издвајати од Оџака јер су махом исти људи пролазили кроз њих. Прва организована хапшења српских цивила на подручју општине Орашје почела су у мају 1992. године, а Срби су до 11. јула довођени у логоре. Српски цивили из села Букова Греда масовно су одведени у логор и то баш на Дан побједе над фашизмом - 9. маја 1992. године. Цивили српске националности из Орашја смјештени су у Средњошколски центар у том граду гдје су биле и Српкиње из Букове Греде. У логорима на подручју Орашја било је око 400 Срба, који су на најмонструозније начине мучени. Жене су свакодневно силоване, мушкарци свирепо пребијани, а није мали број оних који су у овим логорима убијени или су од задобијених тешких тјелесних повреда умирали у заточеништву. Они који су успјели да преживе, имали су тешке психичке и физичке посљедице. Један од заштићених свједока навео је да су поменуте затворе за Србе обилазили и високи званичници Хрватске и телевизијске екипе из Хрватске. Стражари би изводили логораше и стављали им на главу шајкачу са кокардом, како би се хрватској јавности послала порука да се ради о "пијаним и брадатим четницима". Саме жртве су пред камерама морале да "признају" да су починили разне злочине. Правосудним органима је познато више од 50 имена жртава, који су убијене, пребијане или силоване, али и имена оних којих су то чинили. Прва оптужница Прву оптужницу за злочине над Србима у Орашју подигло је Тужилаштво Брчко дистрикта 29. децембра 1994. године, а њоме је обухваћено више од 40 припадника ХВО-а. На том списку је и Тадо Оршулић за кога се наводи да је био бивши начелник полиције у Орашју. Ухапшени Матузовић Ђуро (1952) 64 Оршолић Иво (1952) 64 Оршолић Тадо (1960) 56 Доминковић Марко (1962) 54 Недић Јосо (1956) 60 Баотић Марко (1948) 68 Блажановић Марко (1955) 59 Живковић Мато (1964) 52 Живковић Анто (1969) 57 Ђурић Стијепо (1965) 51 Кривична дјела - злочин против човјечности - ратни злочин против ратних заробљеника http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Bivsi-direktor-SIPA-pao-zbog-ratnih-zlocina/221368.html |
| < Претходни |
|---|
