Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Хронологија БиХ arrow 1994. arrow новембар 1994. г.
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

децембар 1994. г. Штампај Пошаљи
Уторак, 03 април 2007
Индекс чланака
децембар 1994. г.
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
 
 
 

14. 12. 1994. БЕОГРАД

Снаге УНПРОФОР-а на тлу претходне Југославије данас чине 43.984 припадника, наводи се у најновијим статистичким подацима информативне службе УНПРОФОР-а.

Од тога укупног броја, 38.904 су војници и војни посматрачи, а 5.080 су припадници цивилне полиције и цивилна лица. Највећи број припадника УНПРОФОР-а распоређен је у бившој БиХ – 23.598, а затим у Хрватској и на територији РСК – 15.212.

Мировне снаге УН на тлу претходне Југославије иначе, чине војници из 37 земаља.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 15. 12. 1994.


16. 12. 1994. САРАЈЕВО

Предсједник Изетбеговићеве владе ХАРИС СИЛАЈЏИЋ наредио је јуче команданту Петог (бихаћког) корпуса АТИФУ ДУДАКОВИЋУ, да у случају озбиљнијег угрожавања БИХАЋА сруши градску болницу и за то оптужи Србе.

Српски војни извори располажу поузданим подацима да је СИЛАЈДЈИЋ наложио ДУДАКОВИЋУ да претходно побије све рањенике и болеснике који се лијече у градској болници, како би се постигао већи антисрпски ефекат у међународној јавности и уклонили свједоци.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 17. и 18. 12. 1994.


19. 12. 1994. ПАЛЕ

Бивши амерички предсједник ЏИМИ КАРТЕР допутовао је данас на Пале гдје се одмах састао с лидером Срба у Босни РАДОВАНОМ КАРАЏИЋЕМ.

Како јављају агенције, КАРАЏИЋ и КАРТЕР разговараће о питањима везаним за мировни процес ради окончања рата у Босни. Агенције подсјећају да се бивши амерички предсједник налази у приватној посредничкој мисији на позив РАДОВАНА КАРАЏИЋА.

Он је јуче у Загребу разговарао с хрватским предсједником ФРАЊОМ ТУДЈМАНОМ, а у Сарајеву с лидером босанских Муслимана АЛИЈОМ ИЗЕТБЕГОВИЋЕМ.

ИЗВОР: »ГЛАС« од 20. 12. 1994.
 
< Претходни